eBooking Srbija


Мolitva je razgovor s Bogom i čini sadržaj života svih anđela na nebu i svih Svetitelja. Ona je srce svih vrlina, najpre vere. Bez molitve je nemoguće razumeti tajne pravoslavne vere, sveta u kom živimo, ljudi s kojima smo u blizini, bez molitve, pre sveg, nema ni prave ljubavi prema Bogu, niti bogopoznanja.

Molitva Gospodnja

Oče naš koji si na nebesima,
da se sveti ime, Tvoje,
da dođe carstvo, Tvoje,
da bude volja, Tvoja i na Zemlji kao na nebu;
hleb naš nasušni, daj nam danas;
i oprosti nam dugove, naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;
i ne uvedi nas u iskušenje,
već nas izbavi od zloga.
Amin!

oOo

Bogorodice Devo,
Bogorodice devo, raduj se blagodatna Marijo, Gospod je s tobom; blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje jer si rodila Spasitelja duša naših. Amin!

oOo

Molitva je razgovor s Bogom i čini sadržaj života svih anđela na nebu i svih Svetitelja. Ona je srce svih vrlina, najpre vere. Bez molitve je nemoguće razumeti tajne pravoslavne vere, sveta u kom živimo, ljudi s kojima smo u blizini, bez molitve, pre sveg, nema ni prave ljubavi prema Bogu, niti bogopoznanja. Sve tajne vere, otkrivaju se samo molitvenom umu i čistom srcu. Sveti apostol Pavle,  poručuje nam: "Molite se, neprestano!" Sav život Crkve je neprekidna molitva i neprekidno služenje Bogu. Pored zajedničkih bogosluženja i molitava u kojima učestvuju svi hrišćani, postoje molitve koje se odnose na svakodnevni porodični život i molitve koje se upražnjavaju u tišini samoće. Molitve se mogu podeliti i na molitve hvale i slavljenja, molitve blagodarnosti i molitve moljenja. Hrišćaninov dan počinje i završava se molitvom, tako on samog sebe i sav život, svoj, prinosi Bogu. Molitva prethodi svakom poslu, ali i jelu, molitva pomaže stišavanju uzburkanosti duše, ali, iznad sveg, molitva je put približavanju i razumevanju Boga, rastu ljubavi prema Bogu i ljudima. Ne treba čekati da se učimo molitvi samo onda kad nam je Bog potreban, hrišćanski ideal je moliti se neprestano, bez napora - kao što dišemo. Iskustvo mnogih velikih pravoslavnih molitvenika pomaže nam da se, polako, isprva ponavljajući njihove molitve, učimo toplom i iskrenom razgovoru s Bogom. Ipak, ne treba zaboraviti savete Svetih Otaca o molitvi. Sveti Jovan Lestvičnik kaže: "Dešava se da me, kad stojim na molitvi, susreće delo dobročinstva, koje ne dozvoljava odlaganje. U takvom slučaju, treba dati prednost delu ljubavi. Jer je ljubav iznad molitve!"

oOo

Deset Božjih zapovesti

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga, svog.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i završi sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu, tvom.
5. Poštuj oca, svog i mater, svoju, da ti dobro bude i da dugo poziviš na Zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči, lažno na bližnjeg, svog.
10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Glavne hrišcanske vrline

1.  Smernost
2. Darežljivost
3. Čistota, moralna celomudrost
4. Čovekoljublje - milosrđe
5. Uzdržljivost
6. Krotkost - trpeljivost
7. Revnost u veri i molitvi

Glavni (smrtni) gresi

1. Gordost
2. Srebroljublje
3. Razvrat - nečistota - blud
4. Zavist
5. Neumerenost u jelu i piću - lakomstvo, pijanstvo
6. Gnev
7. Očajanje u lenjosti i nemarnosti prema svom večnom spasenju

oOo

Molitva

Šta je molitva, kakav je njen smisao i značaj za duhovni život hrišćanina, saznajemo, najbolje iz reči i primera Isusa Hrista. Iz Evanđelja se vidi da se On često molio i ostajao po celu noć u molitvi.  Kada se, na jednom mestu molio i prestao, na molbu jednog od svojih učenika da ih nauči kako da se mole, Gospod im reče prevashodnu molitvu - Oče, naš - OČENAŠ - koja je primer i ugled sviju molitava. I apostolima i svim vernim ukazuje kako treba da se postojano mole i ne klonu kao i to da molitva, njihova, ne bude licemerna - nego iskrena.
Još nas poučava da se molimo pojedinačno, nasamo u svojoj sobi, ali da je, takođe, potrebno, moliti se zajednički, osobito u hramu, s drugom braćom u veri, na zajedničkom bogosluženju, liturgiji, naročito  Svetoj liturgiji, jer kaže: Gde su dva ili tri sabrana u moje ime, onde sam i ja među njima. Potrebna su nam oba načina molitve, jedna se drugom ne može zameniti...
Molitva Gospoda Isusa Bogu Ocu, kao i molitva Oče,  naš, upućuju nas na to da je naša molitva obraćanje, razgovor nas kao dece s Ocem našim nebeskim, kao što biva i u porodici na Zemlji. Žalosna je porodica u kojoj se sin ili kći ne obraćaju ocu i majci, nemaju šta da kažu, da ih zamole, da im zahvale za ono što su za njih učinili i čine. Isto tako, ako otac i majka nemaju šta da kažu, upute i posavetuju sina ili kćer, rđavi su to roditelji i deca...
U svom duhovnom životu, mi se obraćamo Ocu, našem, nebeskom molitvama kojih ima tri vrste. U jednim proslavljamo Boga zbog Njegove moći, dobrote i ljubavi. Druge su molitve zahvalnosti Njemu za ona dobra koja nam je učinio i čini. Treće su molitve u kojima mu se obraćamo za naše telesne i duhovne potrebe. Bog se, pak, nama obraća u Svetom pismu - Bibliji - kao i poukom preko svetih ljudi, crkvenih činova i pesama...
U duhovnom životu, kao što biva i u telesnom, treba se držati nečela postupnosti, ići postepeno, nalagati lakše, pa, kad se ojača, tek tad teže podvige i obaveze.Činiti, to, onako kako ukazuje apostol Pavle, koji veli da početnike treba hraniti blažom hranom, a kad uzrastu i ojačaju, onda tvrdom. Tako  treba postupati i u molitvenom pravilu, početi s  malim, pa kad se ono utvrdi i pređe u naviku, onda dodati još malo, i tako redom dok se ne stigne do pravila potpunog, određenog za odrasle.
Na isti način upućuju i Sveti Oci - i to činiti ne samovoljno - nego uvek pod rukovodstvom iskusnog duhovnika. Inače biva da početnici s oduševljenjem počnu s velikim pravilom, ili im nevešti duhovnici tako nalože. Jedno vreme izdrže, ali zbog okolnosti života, ili slabljenja revnosti, sve ga ređe čine  ili sve više skraćuju - dok ga sasvim ne izostave. To nije dobro, a lako se može izbeći. Počnu neprirodno i završe nerazumno.

oOo

Da kažemo i ovo. Molitvu treba činiti stojeći,  smerno pred ikonom ili krstom i otpočinjati krsnim znakom. Kad god se krstimo, treba to da činimo ne kako bilo, nego pažljivo i pravilno.
Složivši ujedno palac desne ruke s dva prsta do njega, ostala dva prsta treba priljubiti uz dlan. Onda ruku s tako složenim prstima podići do čela uz reči: U ime Oca; zatim ruku spustiti na grudi i reći: I Sina; pa je, onda, podići na desno rame i prenoseći na levo izgovoriti: I Svetoga Duha; pa ruke prekrstiti na grudima (desnu preko leve), i reći: Amin. Onda otpočeti molitve.

oOo

Ljubljena braćo, potrudimo se u suzama pred licem Božjim, i On će, možda, po ljubavi Svojoj, da nam pošalje silu, Svoju koja će nas sačuvati sve do časa kad ćemo savladati starešine zla koje nasrću na nas...
Zavolimo život u miru sa svima – kako s malima, tako i s velikima; taj mir će nas čuvati od neprijatelja (ljudskog roda) koji istupa protiv nas. Jer zdravlje upozna onaj ko se razboli!...
Skrušenost (srca) mirno izgoni sve poroke, a odsustvo želje da se bičuje savest bližnjeg - rađa smirenomudrenost...
Onaj ko se trudi a ne čuva (plodove tog truda), nalik je kući koja nema ni vrata ni prozore – u nju slobodno ulazi svaki gmaz...
Kao što crv izjeda drvo i uništava ga, tako i porok pomračuje dušu (i udaljava je) od dobrodetelji...
Ne gaji neprijateljstvo prema bilo kom čoveku, inače molitva tvoja neće biti ugodna Bogu. Budi u miru sa svima, kako bi se u molitvi slobodno obraćao Bogu...
Svaki dan, pre nego što se prihvatiš svog posla, seti se gde si i gde ćeš se naći kad se rastaneš od tela – tad tvoja duša ni jedan jedini dan neće biti besposlena...
Rađanje dece, postalo je najveća uteha za ljude onda kad su postali smrtni. Zbog tog je čovekoljubiv Bog, da bi istog časa ublažio kaznu praroditeljsku - izgon iz Raja - i umanjio im strah od smrti - darovao rađanje dece - pokazujući tim praobraz Vaskrsenja. I kad  bismo čitav život proveli u sreći, opet bismo bili strogo kažnjeni ako se ne bismo postarali za dečje spasenje. Deca nisu slučajan dobitak i mi smo odgovorni za njihovo spasenje. Ko hoće da dobro vaspita decu, on ih vaspitava u strogosti i radu, da bi, ističući se znanjem i vladanjem, vremenom mogli ubrati plodove svoga rada...

oOo

"I ne uvedi nas u iskušenje", Gospode. Da li nas Gospod ovim uči da se molimo da uopšte ne budemo kušani? Ne - jer, rečeno je: "Svaku radost, imajte, braćo moja kad bivate kušani!" Pasti u iskušenje može da znači i utopiti se u iskušenju. Jer je iskušenje slično reci preko koje je teško preći. Zato neki, ne utopivši se u reci iskušenja, preplivaju je  kao iskusni plivači, ne predajući joj se. A drugi nisu takvi, već ulaze u reku iskušenja i utope se....
Kao, na primer, Juda, koji je upao u iskušenje srebroljublja, i nije preplivao pučinu (tog iskušenja), već se udavio i telesno i duhovno. Petar (apostol Petar, kasnije Sveti Petar) je, pak, upao u iskušenje odricanja od Hrista, ali upavši u nj nije se udavio u njemu, već je hrabro preplivao pučinu i izbavio se od iskušenja. Evo kako drugi čovek (psalmopevac David) koji je došao do savršenstva Svetih blagodari za izbavljenje od iskušenja: "Ti si nas okušao, Bože, pretopio si nas kao srebro što se pretapa. Uveo si nas u mrežu, metnuo si breme na leđa, naša. Dao si nas u jaram čoveku, uđosmo u oganj i u vodu; ali si nas izveo u odmor". Eto s kakvom smelošću govore oni koji su pobedili iskušenja i koji nisu posustali. Rečeno je: "Izveo si nas u odmor". Ući u duševni mir (odmor) znači izbaviti se od iskušenja...

oOo

Dve najveće Hristove zapovesti

Hristos je sažeo sve zapovesti Starog Zaveta u dve najveće Zapovesti:
1. Ljubi Gospoda Boga, svog, svim srcem, svojim i svom dušom, svojomi, svim umom, svojim i svom snagom, svojom.
2. Ljubi bliženjeg svog kao samog sebe...

oOo

Stari i Novi Zavet

Novi Zavet je savršeniji od starog u poimanju ljubavi i prema Bogu i prema bližnjem. To nije nikakvo čudo -  jer se u Novom Zavetu i Bog savršenije otkrio i savršenijeg čoveka pokazao i stvorio. Bog se javio kao Ljubav: Otac i Sin i Duh Sveti. Postviši Bogočovek, sin Božji je pokazao i otkrio da je i čovek stvoren da bude nešto savršenije od čoveka – Bogočovek! A za poimanje i stvaranje tog je neophoda dublja i šira vera kao i beskrajna ljubav. Novi Zavet je savršeniji od Starog jer su Jevreji za bližnjeg svog smatrali,  samo, svoje sunarodnike Jevreje i obraćenike. Vernici Novog Zaveta za bližnje svoje smatraju sve ljude bez obzira na njihovu boju kože, veru ili narodnost...
Novi Zavet je savršeniji od Starog Zaveta ne, samo,  po širini ljubavi prema svim ljudima, nego i po jačini ljubavi: Hrišćani vole svog bližnjega ne samo kao samog, sebe, nego i više od sebe, samog. On voli bližnjeg kao što je Isus Hristos voleo nas, a Hristos je žrtvovao Samog Sebe radi nas i za neše spasenje. Gospod je rekao učenicima svojim ne samo da vole, kao što je On zavoleo nas, nego i više: Gospod Hristos je, dakle, voleo nas više nego samog Sebe. On je radi nas ponizio Sebe do smrti na Krstu. Tu božanski nesebičnu ljubav Gospoda Hrista mi znamo po tom  „što je On za nas dušu svoju položio“. Zbog tog, po njegovoj zapovesti, i mi smo „dužni polagati dušu,  svoju, za braću“. Tek je to prava savršena ljubav: Ljubav koja ne traži svoje...

oOo

Dve-tri reči portugalskog sveštenika

Evo nekoliko reči pravoslavnog sveštenika gospodina oca Arsenija Sokolova, predstavnika Ruske pravoslavne crkve (Moskovske patrijaršije)... paroha u crkvi Svih Svetih u Lisabonu (Portugalija):
- Decu, a posebno bebe, možemo krstiti u crkvi, a odrasle, kao što je brat Jaroslav, krštavamo u reci, zato što nemamo veliku krstionicu, a i zbog tog što je krštenje pogruženjem u vodu potpunije od krštenja obavljenog samo oblivanjem vodom. Krštenje Jaroslava je naše treće krštenje u reci. On je, pre nego što je odlučio da se krsti, bio veliki nevernik, ali je, Bogu slava, prepoznao koliko je grešio - i rešio da se krsti. Brata Genadija smo pre neku godinu krstili u jednoj fontani...

oOo

Amin

"Amin." Šta znači ova reč?
Amin je zaključni usklik liturgijskih molitava, koji označuje veru i potvrđuje prihvatanje Božje reči i dela. Potiče od hebrejskog izraza "aman" što znači čvrsto stajati. Uobičajeno značenje je "tako jeste", "nek tako bude"...
Reč AMIN izražava jednostavno želju, a ne izvesnost. Pre sveg, znači: izvesno, zaista, sigurno, ili, jednostavno: DA. U stvari, ovaj prilog je izveden od hebrejskog korena koji znači stalnost, čvrstinu, sigurnost. Reći amin znači dati na znanje da smatramo istinitim ono što je upravo rečeno, kad hoćemo da potvrdimo neki predlog ili da se pridružimo nečijoj molitvi kao i na kraju svoje molitve...

oOo