Uoči vrlo značajnog izbora za novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve, i za Crkvu i za vernike, nameću se razna pitanja, često, iz pukog neznanja, nešto se tumači nedovoljno, tj., polovično, neargumentovano, pristrasno, netačno, površno i, što je najčudnije, nedobronamerno.
Uoči vrlo značajnog izbora za novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve, i za Crkvu i za vernike, nameću se razna pitanja, često, iz pukog neznanja, nešto se tumači nedovoljno, tj., polovično, neargumentovano, pristrasno, netačno, površno i, što je najčudnije, nedobronamerno. Nažalost, mnogim takvim i sličnim "činjenicama" "kumuju" neodgovorni mediji...
Srbija će uskoro dobiti novog patrijarha, to se zna, njegovo ime
ćemo saznati na Svetog Savu, tj., 27. januara 2010.
KAKO PATRIJARHA BIRAJU RUSI?
Mitropolit smoljenski i kalinjingradski Kiril, izabran je na Pomesnom saboru, u moskovskom Hramu "Hrista Spasitelja", za 16. poglavara Ruske pravoslavne crkve.
Kiril je dosadašnji "čuvar patrijaršijskog prestola" i predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije. Kako je javila agencija "Itar-Tas", za njega je glasalo 508 delegata, što je više od 50 odsto od 701 učesnika Sabora.
Prema rečima zamenika šefa pres-centra Sabora Mihaila Mojsejeva, procedura glasanja prošla je brže nego što se očekivalo i trajala je približno pola sata. Mojsejev je u izjavi to objasnio činjenicom da deo od 700 delegata nije koristio kabine za glasanje već je listiće, jednostavno, ispunio na mestu, što pravilnik Sabora omogućuje.
A šta je bilo na listićima?
Na listićima su bila imena samo dvojice kandidata (kod nas će biti tri); prvog - “čuvara Patrijaršijskog prestola” i predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze mitropolita smoljenskog i kalinjingradskog Kirila - i, drugog, upravnika imovinskih poslova Moskovske patrijaršije mitropolita kaluškog i borovskog Klimenta.
Prethodno je treći kandidat, poglavar Beloruske pravoslavne crkve, mitropolit minski i slucki Filaret, povukao svoju kandidaturu pozivajući svoje pristalice da glasaju za mitropolita Kirila.
Tako je, to, tad, privedeno kraju, mirno, bezbolno.
U komisiji za brojanje glasova, bilo je 18 predstavnika Sabora i, prema objašnjenju iz Moskovske patrijaršije, svaki od članova komisije - sam pravi svoj zapisnik i broji od početka do kraja listiće.
O izboru novog poglavara RPC-a, vernici su saznali na osnovu 16 udaraca Velikog carskog zvona Hrama "Hrista Spasitelja".
RAZLIKE OD CRKVE DO CRKVE...
Način izbora pravoslavnog patrijarha, razlikuje se od Crkve do Crkve, što nije ni prirodno ni neprirodno nego, prosto, to je tako...
„Apostolskim žrebom”, izvlačenjem jednog od nekoliko imena kandidata, nigde se u pravoslavnom svetu, u ovom trenutku, ne bira poglavar pravoslavne crkve - navodi jedan poznavalac. - Prilikom nedavnog izbora za novog ruskog patrijarha, ta mogućnost je odbijena.
SABOR I OSTALO...
Dakle, Ruska, Bugarska i Rumunska pravoslavna crkva svoje verske poglavare biraju na crkveno-narodnom Saboru na kom učestvuju i klirici, sveštena lica, i mirjani, nesveštena lica, tj., "obični" vernici. Svaka eparhija uredno šalje svoje predstavnike na crkveno-narodni Sabor episkopa, i to jednog monaha i jednog vernika. (O monasima i sl., biće kasnije reči; zanimljivo je i to saznati).
U IZBORU NOVOG PATRIJARHA, UČESTVOVALE I ŽENE...
– Među monasima i vernicima ne moraju biti samo muškarci, pa je tako na Pomesnom saboru, u Rusiji, kad je za patrijarha moskovskog i sve Rusije izabran Kiril, učestvovalo i 50 žena. Mirjani koji učestvuju u izboru patrijarha potiču iz svih slojeva društva – navodi verski stručnjak.
NEKAD, KOD NAS...
Bilo je vremena kad se i kod nas, u Srbiji, drukčije radilo. Nekad se, npr., poglavar SPC birao na crkveno-narodnom Saboru, najvišem telu Crkve. Tako je, svojevremeno, izabran patrijarh German kog je patrijarh Pavle nasledio na tronu Svetog Save. Izboru novog crkvenog poglavara u Bugarskoj i Rumuniji može prisustvovati i predstavnik državne vlasti, ali on nema pravo glasa.
GRČKA, ALEKSANDRIJSKA, JERUSALIMSKA I CARIGRADSKA PATRIJARŠIJA...
U ovim, navedenim pravoslavnim Crkvama, patrijarh se bira na arhijerejskom Saboru kom prisustvuju samo crkveni velikodostojnici, odnosno svi episkopi i vikarni episkopi. U Grčkoj, npr., ima oko 90 arhijereja koji čine Sabor.
Kad prođe žalost u Crkvi, odnosno posle Četrdesetodnevnog pomena, Sinod odlučuje o datumu izbornog Sabora, obaveštava, blagovremeno, o tom sve arhijereje i, prirodno, imenuje mjestobljustitelja, čuvara Patrijaršijskog trona koji je zadužen i da organizuje Sabor. Datum se može objaviti i odmah po patrijarhovoj smrti, pa čak i pre sahrane, kakav je bio slučaj posle upokojenja patrijarha Aleksija Drugog u Ruskoj pravoslavnoj crkvi - navodi poznavalac verskih pitanja. Pa nastavlja:
– Glasanjem se dolazi do imena nekoliko kandidata, a, već, posle prvog kruga, izdvaja se nekoliko kandidata koji su dobili očiglednu većinu. Ukoliko bi neko već u prvom krugu glasanja dobio natpolovičnu većinu - odmah se proglašava za patrijarha, ali gotovo uvek je potreban bar još jedan krug glasanja između, najčešće dvojice kandidata. Zatim se procedura nastavlja, tj., ponavlja. Posle drugog kruga je, na primer, izabran sadašnji grčki patrijarh...
KAKAV TREBA DA BUDE NOV POGLAVAR CRKVE?
Uslovi koje treba da ispunjava svaki kandidat za patrijarha, različiti su od Crkve do Crkve, ali jedan je najuobičajeniji – da je mogući poglavar Crkve proveo određen broj godina kao arhijerej. To se zahreva, striktno, ne bez razloga. Uslovi koje je trebalo da ispunjava svaki predložen kandidat za ruskog patrijarha, npr., bili su i da uživa dostojan, zavidan ugled u otadžbini i na strani; drugo, da je na dobrom glasu; da ispoveda "čistu hrišćansku pravoslavnu veru"; dok, npr., u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, na mestu najvišeg crkvenog velikodostojnika, treba da bude onaj ko ne voli materijalne prolazne stvari, da rodbina ne utiče na njega, da ne pripada tajnim društvima (masoni, sekte, pokreti i sl.).
IZBOR JE, U JAVNOSTI, UVEK U SREDIŠTU PAŽNJE, ŠTO JE SASVIM PRIRODNO...
Način izbora verskog poglavara, bilo koje Crkve, oduvek je bio važan, on javnost posebno interesuje iz više razloga, ponekad i veoma udaljenih, ali cilj ih sjedinjuje u velik zajednički interes. Tako, npr., dok patrijarha u nekim pravoslavnim Crkvama bira crkveno-narodni Sabor, uz episkope i predstavnici sveštenika i vernika – kao kod Rusa, Bugara, Rumuna – drugde ga bira samo Episkopat, i to glasanjem. Tako je u najvažnijoj patrijaršiji, Carigradu.
Kiprani i Grci imaju nešto komplikovaniju i otvoreniju proceduru.
Kod Srba je sad na snazi žreb, ili kocka, izvlačenje imena jednog među trojicom kandidata koji su zaslužili natpolovičnu većinu. Iako je ovo u pravoslavlju izuzetak, kod drugih je to moguće samo u slučaju blokade zbog izjednačenog broja glasova, ovaj postupak je kanonski ispravan i ima razloga zašto se može primenjivati.
U pravoslavlju se poglavari biraju na različite načine. U Ruskoj crkvi, koja ima više vernika nego sve ostale Crkve zajedno, patrijarh se bira na, takozvanom, Pomesnom saboru, na kom učestvuju i mirjani, kako smo naveli. To je bio slučaj i pri izboru sadašnjeg patrijarha Aleksija Drugog i njegova tri prethodnika.
Slično je i u Rumuniji i Bugarskoj, tamo poglavare biraju crkveno-narodni Sabori. Tako je nedavno izabran novi rumunski patrijarh Danijel.
Na Kipru, vernici po parohijama glasaju za predstavnike za eparhijski nivo, gde se, zatim, biraju predstavnici za crkveno-narodni Sabor. Tako je nedavno izabran kiparski poglavar, mitropolit Hrizostom Drugi, iako je njegov prethodnik, Hrizostom Prvi, živ, ali, zbog bolesti, pet godina nije bio u stanju da obavlja svoje brojne i odgovorne dužnosti. Šta se, kod nas, dešavalo, za vreme duge bolesti našeg patrijarha, znamo...
PRVI PUT POSLE 19 GODINA!
Srpska pravoslavna crkva prvi put posle 19 godina bira patrijarha. Rimokatolička crkva, izabrala je 2005. prvog papu u gotovo 27 godina. I kod jednih i kod drugih, stasale su generacije koje taj izbor nisu nikad doživele, zbog neuobičajeno velikog raspona proteklog vremena između dva izbora. Ipak, ima i sličnosti, i razlika.
O POČIVŠEM PATRIJARHU PAVLU... KOJI ĆE ZA KOJI DAN DOBITI NASLEDNIKA
Mnogo je, i za života, njegovog, bogougodnog, i dok je bio dugo-dugo bolestan, a i posle njegove smrti, pisano, o njemu, pa, ipak, uvek se nađe neki nov podatak...
Nedavo upokojen naš patrijarh Pavle, zvao se (mirsko ime) Gojko Stojčević. Evo prilike da se kaže reč-dve i o imenu, uopšte. Pravoslavni monasi simbolično dobijaju novo ime ali zadržavaju svoje prezime. Oni među njima koji budu izabrani za vladike takođe zadržavaju svoje mirsko prezime. Većina, nesposobna da se oslobodi sujete, trudi se da prezime ne koristi, a kad ga koristi, "stavlja" ga u zagrade. Mnogi, možda, i ne znaju da krše propis! Samo patrijarh nema prezime!
Kod rimokatolika zapadnog obreda, sveštenici zadržavaju svoje ime i prezime. Samo papa uzima sebi novo ime koje bira sam. Papa koji je umro 2005, zvao se Ioannes Paulus II. Zvanično papino ime je latinsko ali običaj je da ga svaki narod za svakodnevnu upotrebu prevodi. Tako je i papa Wojtyla jednima bio Jovan Pavle, drugima... Ivan Pavao, Giovanni Paolo, János Pál, Jan Pavel, Eoin Pól, Johannes Paavali, Йoan Pavel, João Paulo, Gjon Pali... Italijani još od vremena žestokog ujediniteljskog antiklerikalizma imaju običaj da papu zovu po prezimenu - papa Wojtyla - što nije ni pežorativno a ni sasvim pogrešno.
PRAZNA STOLICA, TRON, PRESTO...
Smrću patrijarha Pavla, patrijarški presto je postao upražnjen. Tako je i kod katolika. Među njima se od smrti jednog do izbora drugog pape koristi izraz Prazna stolica (Sedes vacans). Oba izraza simbolizuju kontinuitet funkcije koja ne prestaje da postoji iako je u tom trenutku niko ne obavlja.
KAKO SE BIRA SRPSKI PATRIJARH?
Bilo je, o tom, reči, ali, da dodamo, još, ponešto...
Poglavar se bira tako što sve vladike dobiju spisak članova Sabora. Zaokružuju se tri kandidata. Da bi se našli u užem izboru, moraju da dobiju dve trećine glasova episkopa. Ako jedan dobije u sledećem krugu, ide se na zaokruživanje po dvojice kandidata, a na kraju po jednog. U vreme kad je izabran patrijarh Pavle, on se našao u devetom krugu kao kandidat.
Glasovi se broje, javno, na Saboru i o tom se razgovara. Može se slobodno reći da nije lako doći do trojice kandidata s dvotrećinskom većinom, pa se krugovi ponavljaju. Otud se može desiti, a što je i bio slučaj kad je biran patrijarh Pavle, da neki od vladika koji je dobio određen broj glasova istupi i kaže da ne želi da bude biran. Da ostale vladike, ako su njemu ukazale poverenje, javno pozove da glasaju za drugog kandidata.
Sve je ti u duhu norme.
Tako se prošli put, kad je biran patrijarh, došlo do trećeg kandidata koji je na kraju i izabran. Iako je malo verovatno, moguće je da se desi da se već u prvom krugu dođe do imena sve trojice kandidata.
KOVERTI - TRI KOVERTA
Koverti s imenima, stavljaju se u Jevanđelje na Svetom prestolu. Koverti se zapečate. Posle molitve i čina priziva Svetog Duha - izvlači se ime jednog od kandidata - i to čini jedan, unapred određen - ugledan jeromonah.
O tom ko je izabran za budućeg srpskog patrijarha, obaveštava predsedavajući izbornog Sabora. To će biti vladika šabački Lavrentije, a ne mitropolit Amfilohije, čuvar trona-mestobljustitelj. Izbornom Saboru predsedava najstariji episkop po hirotoniji, odnosno onaj s najdužim stažom vladike.
Iako nemaju pravo glasa na zasedanjima Sabora jer nemaju svoju pastvu, vikarni episkopi ipak mogu da biraju patrijarha. Na ovom Saboru pravo da glasaju imaće i vladike Ohridske arhiepiskopije, trojica vikara i arhiepiskop Jovan. Osim njih, u Saboru su trenutno 34 episkopa i pet vikarnih vladika. Umirovljen vladika Atanasije (Jevtić) ne glasa. Australijski vladika Irinej i zapadnoamerički Maksim ne mogu da budu birani jer imaju manje od pet godina episkopskog staža.
PATRIJARHA NA KRAJU BIRA SVETI DUH
Međutim, bez obzira na sve kombinacije, izbor patrijarha SPC na kraju će obaviti „Sveti duh". Naime, patrijarh se, po članu 42. Ustava SPC, bira „izvlačenjem koverta".
Na Saboru moraju biti prisutne najmanje dve trećine episkopa. Tajnim glasanjem i apsolutnom većinom biraju se trojica kandidata.
Dakle, imena te trojice kandidata, stavljaju se u tri različita koverta, a oni u Jevanđelje. Posle odslužene liturgije kojom se priziva Sveti duh, kako smo naveli, jedan od monaha kog odredi Sabor- promeša koverte - uzima jednu - i daje je predsedavajućem Sabor - koji otvara i saopštava ime novog patrijarha.
Svečano ustoličenje je dan kasnije u Sabornoj crkvi u Beogradu, a, naknadno, i u Pećkoj patrijaršiji.
O TITULAMA I ZVANJIMA...
O ovom se, u pravoslavnoj veri, nedovoljno zna, među običnim svetom, pa je, eto, sad prilika da se i to navede... Dakle, reč-dve, o episkopskim (vladičanskim) i monaškim činovima... Od monaha pa sve do čteca...
Reč monah je grčkog porekla i znači: sam, onaj koji vodi usamljen život. Tim imenom se nazivaju ljudi koji su se odrekli zemaljskog života u svetu, i dali svečan zavet neporočnog čistog života, u čistoti života i čistoti vere, poslušnosti, tj., poniznosti, skromnosti, skrušenosti i siromaštva.
Monasi se ne žene, odnosno monahinje se ne udaju. Žive u muškim ili ženskim manastirima.
Monasi dobijaju poseban blagoslov Crkve, bez kojeg ne bi mogli stupiti u zajednicu sebi sličnih podvižnika (manastirsko bratstvo ili sestrinstvo).
U monaštvu postoje tri stepena; prvi stepen je rasoforni monah, drugi su maloshimnici i treći velikoshimnici, što je najviši stepen monaštva.
Iz monaškog reda se biraju episkopi, dakle, niko ko nije jeromonah - ne može da bude rukopoložen za episkopa.
Jeromonahom se naziva sveštenik monaškog čina; to je za sveštenika posvećen monah, odnosno sveštenik-kaluđer. Samo oni imaju pravo da vrše svete tajne.
Najviši čin u crkvenoj hijerarhiji je patrijarh. Naziv patrijarh potiče od grčke reči patrija (patria), što znači: porodica, pleme... i arhon, onaj koji počinje, načalstvuje, dakle, onaj koji je na čelu roda, odnosno naroda, vernika, pastve.
Mitropolit je arhijerej jedne oblasti čije se sedište nalazi u glavnom gradu te oblasti ili pokrajine. Mitropolija je glavni grad oblasti. Dakle, mitropolit je episkop čije se sedište nalazi u nekadašnjoj ili sadašnjoj prestonici.
Arhiepiskop je glavni episkop, stariji episkop, mada su svi episkopi jednaki i ravnopravni. Apostolskim pravilima se nekim od episkopa daje pravo vrhovnog nadzora nad drugima, radi pomoći u teškim situacijama. U 34. Pravilu stoji:
,,Episkopi svakoga grada treba da znaju ko je prvi među jednakima i da ga priznaju kao glavu i da ništa što je iznad njihovih ovlašćenja ne rade bez njegovog znanja i saglasnosti".
Posle ustanovljenja patrijarhata, naziv arhiepiskop se dodeljuje samo patrijarsima i mitropolitima autokefalnih (nezavisnih, slobodnih, centralnih) Crkava.
Episkop ili vladika, od grčkog episkopos, nadziratelj, glavni pastir stada, slovesnog svoje eparhije, stara se o životu i radu Crkve i starešina je ne samo višem i nižem sveštenstvu nego i svim vernicima svoje eparhije.
Vikarni episkop je onaj koji pomaže mitropolitu ili episkopu u upravljanju episkopijom, odnosno mitropolijom.
Sinđel je grčka reč koja znači saobitatelj, onaj koji živi uz nekog. To je monah koji živi uz patrijarha, kao saradnik i svedok njegovog neporočnog života. Sinđeli su u starim vremenima imali veoma velik značaj, dobijali su titulu protosinđela i bili su kandidati sa najviše izgleda prilikom izbora novog patrijarha.
Arhimandrit, načelnik manastira, ima pravo nošenja naprsnog krsta. Kod nas se čin arhimandrita dodeljuje najzaslužnijim igumanima (starešinama manastira).
Iguman je nastojatelj manastira, onaj koji o svem brine i organizuje sav život u manastiru. Za čin je niži stepen od arhimandrita.
Jerođakon je đakon monaškog čina.
Za monahe je zajednički i kod nas uobičajen naziv kaluđer, što znači i: uvažen starac.
U ženskom monaštvu, najviši čin je igumanija. Za izuzetne podvige i revnovanje, igumaniji se dodeljuje posebno priznanje, a to je nošenje naprsnog krsta.
SVEŠTENIČKI ČINOVI
Sveštenici su oni koji su se po završetku bogoslovije (koja traje pet godina) ili Bogoslovskog (Teološkog) fakulteta odlučili za svešteničko zvanje. Ali, sam završetak školovanja ne podrazumeva odmah i početak obavljanja svešteničkih dužnosti.
Bogoslov treba, najpre, da se oženi, pa tek onda, po blagoslovu nadležnog episkopa, bude rukopoložen za sveštenika. Tad mu se dodeljuje parohija. To je određen deo grada, selo ili neko područje (tamo gde su retka naselja), u kom on vodi brigu o svojim parohijanima.
Svi sveštenici, odnosno jereji su među sobom jednaki, ali se razlikuju po zalaganju i revnosti prema crkvama i parohijama koje se nalaze pod njihovim staranjem. S tim u vezi, nadležni episkop može svešteniku da dodeli i neki od sledećih zvanja, npr.:
Jerej – čin koji svaki svršen bogoslov na rukopoloženju automatski dobija (najniže zvanje);
Protonamesnik;
Protojerej – pravo da na liturgiji nose nadbedrenik - duhovni mač;
Protojerej stavrofor – pravo da preko mantije nosi natprsni krst oko vrata (najveće zvanje); dodeljuje se samo sveštenicima s izuzetnim zaslugama.
Ovim se svešteniku s višim zvanjem ne daje viši čin niti nadređeni položaj u odnosu na druge sveštenike, nego mu se ukazuje poštovanje i priznanje, a njega obavezuje na još usrdnije obavljanje svojih pastirskih dužnosti. U slučajevima kad zajedno služe protojerej i jerej, onda protojerej ima prvenstvo.
Sveštenik obavlja svete tajne, a to su: krštenje, brak (venčanje), ispoved, pričešće (evharistija), jeleosvećenje i miropomazanje. Jedina sveta tajna koju sveštenik ne može da obavlja je sv. tajna sveštenstva, odnosno, nijedan sveštenik ne može sam sebe ili nekog drugog da rukopoloži. Svetu tajnu sveštenstva, rukopoloženja sveštenika, može da obavlja samo episkop. Episkop je taj koji može da obavlja svih sedam svetih tajni.
U svakodnevnom govoru za sveštenika se najčešće kaze pop. Ona potiče od iskvarenog izgovora grčke reči papas, sto znači: otac.
Ðakonski činovi: u hijerarhiji Pravoslavne crkve postoje i crkvenoslužitelji (episkopi, monasi i sveštenici se jednim nazivom nazivaju sveštenoslužitelji), a to su đakoni, koji nemaju pravo vršenja svetih tajni, nego pomažu svešteniku u toku tih obreda.
Arhiđakoni i protođakoni su ,,stariji među braćom svojom".
Posebno mesto među đakonima zauzimaju ipođakoni, to su đakoni koji učestvuju u bogosluženju uz episkopa. Na arhijerejskoj službi drže skut episkopove odežde, pružaju umivaonicu kod pranja ruku, dodaju sveće kojima episkop blagosilja narod i dr.
Ostali činovi: kanonarh je pojac koji započinje pojanje svetih pesama, a drugi mu pomažu u pojanju. Nekad je uloga kanonarha bila važna, dok, u novije vreme, naročito u gradskim crkvama, umesto pojaca peva hor.
Paranomar je vratar. Nekad je njegova uloga bila da ne dozvoli nevernima ili anatemisanima ulazak u crkvu. Danas obavljaju službu pojca i svećenosca.
Za obavljanje posebnih poslova, veoma bitnih za Crkvu, postavljaju se odgovorna i kvalifikovana lica.
Ekidik je osoba koja zastupa hrišćane i Crkvu pred svetovnim sudom.
Ikonom po preporuci episkopa upravlja crkvenim imanjem, a posebno onim koje se nalazi van crkve (kao sto su zemljište, zgrade i sl.).
Hartofilaks je sekretar patrijarhov. Njegov posao je da objavljuje patrijarhove naredbe i saopštenja. Nekad su hartofilaksi ove akte potpisivali i overavali svojim pečatom.
Referender ili izvestitelj je osoba koja se bavi odnosima između patrijarha i vladara, on je, dakle, posrednik između patrijarha i vladara (u širem slislu reči).
Pojcu su oni koji pevaju u crkvi, tj., odgovaraju svešteniku u toku bogosluženja.
Čteci su osobe koje pomažu svešteniku u oltaru tokom bogosluženja.
PODSETIMO SE, JOŠ JEDNOM, BLAGOPOČIVŠEG PATRIJARHA PAVLA, KROZ NJEGOVE GODINE I DELA...
- Kad bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem a da ne bude zločina...
- Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, nego što bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo. Eto, to za mene znači kosovski zavet - opredeljenja za carstvo nebesko...
Njegova svetost patrijarh srpski Pavle (mirsko ime Gojko Stojčević) rođen je na Usekovanje, 11. septembra 1914. u selu Kučanci, u Slavoniji.
Osnovnu školu završava u rodnom selu, nižu u Tuzli, a 1930. na nagovor porodice upisuje se na Bogosloviju u Sarajevu
Godine 1936. dolazi u Beograd i upisuje se na teologiju, uporedo vanredno pohađa Drugu mušku gimnaziju i studira
dve godine medicinu
Godine 1940. završava teologiju. Vraća se u Kučance gde ga ‘41. zatiče rat. Po nekim navodima, jedno vreme je u sanitetskoj jedinici, na ratištu
Godine 1941, nadomak patrijarhovog rodnog sela, svirepo je ubijen njegov dragi prijatelj sveštenik. Tad odlučuje da se vrati u Beograd. U prvo vreme radi na građevini, na dokovima. Ali, zbog slabog zdravlja, morao je da napusti taj posao, pretežak za njega. Od povrede je imao kriv palac.
Godine 1941. odlazi u manastir "Svete Trojice" (ovčarsko-kablarski).
Godine 1944. odlazi u Banju Koviljaču. Zapošljava se u Domu za izbeglu decu iz BiH. Spasava život detetu koje se davilo u reci i oboleva od tuberkuloze
Bolestan, veoma, odlazi u manastir "Vujan" (ovčarsko-kablarski). Dve varijante kako je ozdravio - spremao sebi lekovito bilje i molitvom pred moštima vujanskog svetitelja.
Godine 1946. zajedno s bratstvom "Vujna" odlazi u manastir "Blagoveštenje". Upoznaje oca Makarija, poznatog podvižnika koji mu postaje duhovnik i koji će imati veliku i nezaobilaznu ulogu u životu budućeg srpskog patrijarha. Priveo ga je monašenju.
Godine 1946, na Blagovesti, monaši se u "Blagoveštenju".
Godine 1955. odlazi na postdiplomske studije u Atinu. Ostaje dve godine, ne završava ih jer je izabran za episkopa raško-prizrenskog
Dana 29. maja 1957. hirotonisan je u episkopa u Sabornoj crkvi, u Beogradu.
Na Kosovu i Metohiji, ostaje do izbora za patrijarha 2. decembra 1990. Patrijarh Pavle je četrdeset četvrti patrijarh SPC.
Godine 1992. njegovom zaslugom u takozvanoj Misiji povratka američkih otcepljenih eparhija - vraćene su pod okrilje SPC.
Ko će biti naslednik ovog velikog i bogougodnog čoveka, znaće se 27. januara, na Svetog Savu. To se, sad, ne zna. A tad će se znati: onom koji se maši rukom da uzme jedan koverat, Bog će upraviti ruku. Srbi, sačekajmo.
Pripremio:
oOo
