Promet turista u Sokobanji period 1980. - 2008.

Promet turista u banjama Srbije jedan je od najznacajnih pokazatelja povoljnosti njihovog turisticko geografskog položaja, turisticke atraktivnosti, stepena izgradenosti i iskorišcenosti materijalne baze, dostignutog nivoa razvijenosti turizma i konkurentnosti na turistickom tržištu.
Analizom podataka o broju turista i ostarenih turistickih nocenja po periodima i godinama, primenom metode komparacije, omogucava se utvrdivanje stepena razvijenosti turizma u Sokobanji, njeno mesto medu ostalim banjskim centrima u Srbiji, ali i utvrdivanje promena koje su se desile u ukupnoj stukturi turistickog prometa u analiziranom periodu.
Zvanicna statistika danas beleži promet u oko 30 banjskih centara u Srbiji, medu kojima vodece 4 ostvaruju 53% do 55% od ukupnog turistickog prometa. Sokobanja sa 14% od ukupnog turistickog prometa, nalazi se na drugom mestu, iza Vrnjacke banje, koja realizuje 26% od ukupno realizovanog banjskog turistickog prometa.
Sokobanja spada u centre sa najdužom tradicijom bavljenja organizovanim turizmom u Srbiji. Evidentiranje i pracenje broja turista i broja njihovih nocenja u Sokobanji pocinje tridesetih godina XIX veka.
Prema arhivskim spisima 1837. godine, evidentiran je prvi gost koji je upucen u sokobanju na lecenje, opravak i rehabilitaciju. Godine 1933. Sokobanju je posetilo 1566 gostiju koji su ostvarili 22 265 nocenja. Dve godine kasnije, 1935.u Sokobanji broj registrovanih gostiju je iznosio 3 889 i ostvarenih 22 210 nocenja.
U narednih pet godina broj gostiju se smanjuje, tako da je 1939. godine bilo svega 1745 turista, koji su realizovali svega 8 295 nocenja. Razlika izmedu malog broja gostiju i relativno velikog broja ostvarenih nocenja ukazuje na vecu prosecnu dužinu boravka gostiju, koji su Sokobanju u tom periodu koristili iskljucivo radi lecenja. U tom periodu, 1933.-1939., Sokobanja se na osnovu broja gostiju nalazila na drugom mestu medu tadacnjim banjskim centrima u Srbiji, iza Vrnjacke banje, a na osnovu realizovanih turistickih nocenja nalazila se na sedmom mestu iza Vrnjacke banje, Banje Koviljace, Mataruške, Vranjske, Niške i Bukovicke banje.
Intenzivni razvoj banjskog turizma na ovom prostoru pocinje nakon Drugog svetskog rata. Znatne izmene koje su nastale u strukturi privredivanja ove delatnosti uslovile su pozitivan razvoj turizma. Pozitivne promene nastale su pod uticajem intenzivnijeg korišcenja prirodnog lekovitog faktora Sokobanje, pre svega termomineralnih izvora, ali i sve vecim materijalnim ulaganjima u ovaj prostor i to narocito u periodu posle sedamdesetih godina XX veka. Znatne promene nastale su i u strukturi banjskih gostiju, ali i prosecnij dužini boravka turista u Sokobanji. U tom periodu turizam je dostigao svoj najviši nivo. Godine 1970. Sokobanju je posetilo 34 146 turista, od cega je bilo 146 stranih. Slicno stanje zabeleženo je i 1971. godine. U periodu od 1974. godine ukupan broj posetilaca banje je uvek iznad 40 000 gostiju. Godine 1952. Sokobanju posecuje 57 299 turista, od cega 174 stranih. Iza toga sledi period stalnog povecavanja broja gostiju, tako da je 1987. Dostignut nivo od 98 471 turista. Ovakav promet u narednim godinama i decenijama nije dostignut i oznacava rekordnu posetu turista u Sokobanji. Visok nivo turistickih poseta, u ovom periodu, bio je rezultat vec oblikovane turisticke fi?ionomije Sokobanje, kao i povonjnih društveno ekonomskih prilika i povecanog životnog standarda stanovništva, sredinom osamdesetih godina XX veka.
U narednom periodu ukupan broj turista opada. Negativne promene nastaju usled složene politicke i ekonomske situacije u zemlji, koje su bile najizraženije u poslednjoj deceniji XX veka. Tako je broj turista u Sokobanji 1993. Iznosio 28 957, odnosno svega 29,8% realizovanih turista iz 1987. godine. U periodu posle 1993. zabeležen je trend povecanja broja turista, tako da je vec naredne 1994. Sokobanju posetilo 41 154 turista, a dve godine kasnije, 1996.godine, preko 40 000.
Ovakav promet zadržao se i narednih godina. Sokobanju redovno posecuje preko 40 000 turista, a na kraju 2005. godine, turisticke potencijale i usluge ovog prostora koristilo je 65 512 turista. U Sokobanji, inostrani turisticki promet je uvek bio znatno manji od domaceg.Od 1970.-2005. Godine ucešce stranih turista u ostvarenim nocenjima bio je ispod 5%. To ukazuje na regionalni u nacionalnu vrednost turistickog potencijala Sokobanje, kao i na njihovu dosta usku kontraktivnu zonu. Strani turisti koji borave u Sokobanji ucesnici su poslovnih putovanja, naucnih i strucnih skupova. Prosecno ucešce stranih turista u ukupnom broju turista u Sokobanji je iznosio 3,5%, sa ostvarenim minimumom 1971. godine od 0,3% (od ukupnog broja turista te godine)i maksimumom 2004. godine kada je Sokobanju posetilo 1 633 stranih turista.
Broj ostvarenih turistickih nocenja ima neravnomeran razvojni tok .Razlike izmedu broja posetilaca i broja ostvarenih nocenja ukazuju na to da Sokobanja ima jasnu i naglašenu ?dravstveno lecilišnu funkciju. Izražen je trend povecavanja broja nocenja, ali sa izvesnim oscilacijama u toku pojedinih godina i decenija.
U periodu od 1970. do 1986. godine broj ostvarenih turistickih nocenja sokobanje se konstantno povecava. Maksimum realizovanih turistickih nocenja ostvaren je 1986. od 838 864 nocenja. Posle tog perioda broj ostvarenih nocenja je u opadanju. Minimum realizovanih nocenja zabeležen je 1993. Svega 209 591, odnosno 29,4% od ukupno realizovanih nocenja iz 1986.
U narednim godinama broj nocenja se povecava, tako da je 2000. Godine ostvareno 565 575 nocenja a, 2005. godine, turisti su ostvarili 432 328 nocenja.
Strani turisti, u ukupnom broju ostvarenih nocenja ucestvuju sa manje od 2%.
Razvoj turizma u Sokobanji karakterišu i promene u strukturi boravka turista. Od 1971. do 1975. Prosecna dužina boravka domacih turista sa 6,3 povecana je na 11,8 dana. Period od 1975. do 1986. godine karakteriše se neznatnim smaenjenjm prosecne dužine boravka domacih turista, ali je on uvek iznad 10 dana.
Od 1987. dolazi do smanjenja prosecne dužine boravka domacih turista. U periodu od 1988.-1991 prosecna dužina boravka je oko 8 dana, da bi se u periodu do 1997. Smanjila na 5,4, a zatim uz godišnje oscilacije povecala n, 2005. godine iznosila 6,7 dana. Slabu posecenost inostranih turista u Sokobanji prati i njihova manja prosecna dužina boravka. Prosecan boravak stranih turista koji posete Sokobanju iznosi oko 2 dana.
Prosecna dužina boravka u Sokobanji uslovljena je brojem turista koji posete ovo banjsko mesto iskljucivo radi korišcenja njenih termomineralnih i klimatskih vrednosti, i brojem onih koji ovde dolaze kao ucesnici kongresnih skupova, ekskurzija, turistickih manifestacija i sl.

Broj turista u Sokobanji u periodu od 1980. до 2008