Promet turista u Sokobanji period 1980. - 2008.

Promet turista u banjama Srbije jedan je od najznacajnih pokazatelja povoljnosti njihovog turisticko geografskog položaja, turisticke atraktivnosti, stepena izgradenosti i iskorišcenosti materijalne baze, dostignutog nivoa razvijenosti turizma i konkurentnosti na turistickom tržištu.
Analizom podataka o broju turista i ostarenih turistickih nocenja po periodima i godinama, primenom metode komparacije, omogucava se utvrdivanje stepena razvijenosti turizma u Sokobanji, njeno mesto medu ostalim banjskim centrima u Srbiji, ali i utvrdivanje promena koje su se desile u ukupnoj stukturi turistickog prometa u analiziranom periodu.
Zvanicna statistika danas beleži promet u oko 30 banjskih centara u Srbiji, medu kojima vodece 4 ostvaruju 53% do 55% od ukupnog turistickog prometa. Sokobanja sa 14% od ukupnog turistickog prometa, nalazi se na drugom mestu, iza Vrnjacke banje, koja realizuje 26% od ukupno realizovanog banjskog turistickog prometa.
Sokobanja spada u centre sa najdužom tradicijom bavljenja organizovanim turizmom u Srbiji. Evidentiranje i pracenje broja turista i broja njihovih nocenja u Sokobanji pocinje tridesetih godina XIX veka.
Prema arhivskim spisima 1837. godine, evidentiran je prvi gost koji je upucen u sokobanju na lecenje, opravak i rehabilitaciju. Godine 1933. Sokobanju je posetilo 1566 gostiju koji su ostvarili 22 265 nocenja. Dve godine kasnije, 1935.u Sokobanji broj registrovanih gostiju je iznosio 3 889 i ostvarenih 22 210 nocenja.
U narednih pet godina broj gostiju se smanjuje, tako da je 1939. godine bilo svega 1745 turista, koji su realizovali svega 8 295 nocenja. Razlika izmedu malog broja gostiju i relativno velikog broja ostvarenih nocenja ukazuje na vecu prosecnu dužinu boravka gostiju, koji su Sokobanju u tom periodu koristili iskljucivo radi lecenja. U tom periodu, 1933.-1939., Sokobanja se na osnovu broja gostiju nalazila na drugom mestu medu tadacnjim banjskim centrima u Srbiji, iza Vrnjacke banje, a na osnovu realizovanih turistickih nocenja nalazila se na sedmom mestu iza Vrnjacke banje, Banje Koviljace, Mataruške, Vranjske, Niške i Bukovicke banje.
Intenzivni razvoj banjskog turizma na ovom prostoru pocinje nakon Drugog svetskog rata. Znatne izmene koje su nastale u strukturi privredivanja ove delatnosti uslovile su pozitivan razvoj turizma. Pozitivne promene nastale su pod uticajem intenzivnijeg korišcenja prirodnog lekovitog faktora Sokobanje, pre svega termomineralnih izvora, ali i sve vecim materijalnim ulaganjima u ovaj prostor i to narocito u periodu posle sedamdesetih godina XX veka. Znatne promene nastale su i u strukturi banjskih gostiju, ali i prosecnij dužini boravka turista u Sokobanji. U tom periodu turizam je dostigao svoj najviši nivo. Godine 1970. Sokobanju je posetilo 34 146 turista, od cega je bilo 146 stranih. Slicno stanje zabeleženo je i 1971. godine. U periodu od 1974. godine ukupan broj posetilaca banje je uvek iznad 40 000 gostiju. Godine 1952. Sokobanju posecuje 57 299 turista, od cega 174 stranih. Iza toga sledi period stalnog povecavanja broja gostiju, tako da je 1987. Dostignut nivo od 98 471 turista. Ovakav promet u narednim godinama i decenijama nije dostignut i oznacava rekordnu posetu turista u Sokobanji. Visok nivo turistickih poseta, u ovom periodu, bio je rezultat vec oblikovane turisticke fi?ionomije Sokobanje, kao i povonjnih društveno ekonomskih prilika i povecanog životnog standarda stanovništva, sredinom osamdesetih godina XX veka.
U narednom periodu ukupan broj turista opada. Negativne promene nastaju usled složene politicke i ekonomske situacije u zemlji, koje su bile najizraženije u poslednjoj deceniji XX veka. Tako je broj turista u Sokobanji 1993. Iznosio 28 957, odnosno svega 29,8% realizovanih turista iz 1987. godine. U periodu posle 1993. zabeležen je trend povecanja broja turista, tako da je vec naredne 1994. Sokobanju posetilo 41 154 turista, a dve godine kasnije, 1996.godine, preko 40 000.
Ovakav promet zadržao se i narednih godina. Sokobanju redovno posecuje preko 40 000 turista, a na kraju 2005. godine, turisticke potencijale i usluge ovog prostora koristilo je 65 512 turista. U Sokobanji, inostrani turisticki promet je uvek bio znatno manji od domaceg.Od 1970.-2005. Godine ucešce stranih turista u ostvarenim nocenjima bio je ispod 5%. To ukazuje na regionalni u nacionalnu vrednost turistickog potencijala Sokobanje, kao i na njihovu dosta usku kontraktivnu zonu. Strani turisti koji borave u Sokobanji ucesnici su poslovnih putovanja, naucnih i strucnih skupova. Prosecno ucešce stranih turista u ukupnom broju turista u Sokobanji je iznosio 3,5%, sa ostvarenim minimumom 1971. godine od 0,3% (od ukupnog broja turista te godine)i maksimumom 2004. godine kada je Sokobanju posetilo 1 633 stranih turista.
Broj ostvarenih turistickih nocenja ima neravnomeran razvojni tok .Razlike izmedu broja posetilaca i broja ostvarenih nocenja ukazuju na to da Sokobanja ima jasnu i naglašenu ?dravstveno lecilišnu funkciju. Izražen je trend povecavanja broja nocenja, ali sa izvesnim oscilacijama u toku pojedinih godina i decenija.
U periodu od 1970. do 1986. godine broj ostvarenih turistickih nocenja sokobanje se konstantno povecava. Maksimum realizovanih turistickih nocenja ostvaren je 1986. od 838 864 nocenja. Posle tog perioda broj ostvarenih nocenja je u opadanju. Minimum realizovanih nocenja zabeležen je 1993. Svega 209 591, odnosno 29,4% od ukupno realizovanih nocenja iz 1986.
U narednim godinama broj nocenja se povecava, tako da je 2000. Godine ostvareno 565 575 nocenja a, 2005. godine, turisti su ostvarili 432 328 nocenja.
Strani turisti, u ukupnom broju ostvarenih nocenja ucestvuju sa manje od 2%.
Razvoj turizma u Sokobanji karakterišu i promene u strukturi boravka turista. Od 1971. do 1975. Prosecna dužina boravka domacih turista sa 6,3 povecana je na 11,8 dana. Period od 1975. do 1986. godine karakteriše se neznatnim smaenjenjm prosecne dužine boravka domacih turista, ali je on uvek iznad 10 dana.
Od 1987. dolazi do smanjenja prosecne dužine boravka domacih turista. U periodu od 1988.-1991 prosecna dužina boravka je oko 8 dana, da bi se u periodu do 1997. Smanjila na 5,4, a zatim uz godišnje oscilacije povecala n, 2005. godine iznosila 6,7 dana. Slabu posecenost inostranih turista u Sokobanji prati i njihova manja prosecna dužina boravka. Prosecan boravak stranih turista koji posete Sokobanju iznosi oko 2 dana.
Prosecna dužina boravka u Sokobanji uslovljena je brojem turista koji posete ovo banjsko mesto iskljucivo radi korišcenja njenih termomineralnih i klimatskih vrednosti, i brojem onih koji ovde dolaze kao ucesnici kongresnih skupova, ekskurzija, turistickih manifestacija i sl.

Broj turista u Sokobanji u periodu od 1980. до 2008

Год.

Домаћи туристи

Индекс

Страни туристи

Индекс

Укупно

Индекс

1980

55 519

163

256

175

55.775

163

1981

58 254

171

318

217

58.572

171

1982

57 922

170

447

306

58.369

170

1983

61 014

179

603

413

61.617

180

1984

63 312

186

722

494

64.034

187

1985

67 500

198

893

611

68.393

200

1986

80 466

236

333

228

80.799

236

1987

97 901

287

570

390

98.471

288

1988

80 262

236

524

358

80.768

236

1989

68 178

200

339

232

68.517

200

1990

56 015

164

487

333

56.502

164

1991

45 340

133

368

252

45.708

133

1992

49 184

144

136

93

49.320

144

1993

28 707

84

250

171

28.957

84

1994

40 683

119

471

322

41.154

120

1995

39 436

115

134

91

39.570

115

1996

40 838

120

237

162

41.073

120

1997

46 872

137

452

309

47.324

138

1998

64 955

191

586

401

65.541

191

1999

51 051

150

482

330

51.533

150

2000

65 434

192

840

575

66.274

194

2001

67 226

197

894

612

68.120

199

2002

66 141

191

1.036

709

67.177

196

2003

65 845

193

1.463

1.002

67.171

196

2004

64 245

188

1.633

1.118

65.056

190

2005

66 512

195

1.087

744

67.799

198

2006

57 483

167

1.021

520

58.504

167

2007

53 849

156

1.046

490

54.895

156

2008

63 128

190

1.152

870

64.280

190

Smeštaj Privatni smeštaj Smeštaj sa bazenom Hoteli u Sokobanji Pansioni Seoski turizam Smeštaj na jezeru Cenovnik O Sokobanji O Sokobanji Istorija Istorija Prvi tragovi naselja Turski period Prvi ustanak Naredba 1837-1880 Do II svetskog rata NOB i revolucija Zdravstvo Zdravstvo Zdravstveni turizam Faktori lečenja Kupanje Inhalacija Radioaktivnost Radioaktivne vode Mineralne vode Lekovite vode Znamenite ličnosti Kako doći? Klima Oblačnost Padavine Magla Vetar Vegetacija Vremenska prognoza Odgovori Predsednika Opštine Gradski vodič Gradski vodič Izletišta Parkovi Mapa grada Crkve Autobuske linije Doček nove godine Wellness centar Restorani Akva Park Cenovnik Akva parka Podina Etno restoran STARA VODENICA Vesti Linkovi Nekretnine Kontakt