eBooking Srbija

Doček Nove godine Sokobanja

Srpska pravoslavna Crkva slavi 19. avgusta, (6. avgusta), Preobraženje Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. Taj praznik je i slava Crkvene opštine Sokobanja, jer je hram, koji je podigao mitropolit Srbije Mihailo, posvećen Svetom Preobraženju Gospodnjem.

    

Srpska pravoslavna Crkva slavi 19. avgusta, (6. avgusta), Preobraženje Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. Taj praznik je i slava Crkvene opštine Sokobanja, jer je hram, koji je podigao mitropolit Srbije Mihailo , posvećen Svetom Preobraženju Gospodnjem. Na taj dan se osvećuje grožđe i nakon Svete Liturgije i sečenja slavskog kolača, uz Naforu (hleb) se deli vernicima. Slavski kolač je prenosiv, to znači da kolačar nije isti svake godine, već neko od vernika, ili sveštenika, koji se javi na poziv činodejstvujućeg sveštenika, ili vladike, koji o hramovnoj slavi često bude gost Sokobanje. Preobraženje pada u peti dan Velikogospojinskog posta i sve što se pripremi mora biti posno. Nažalost, naš obezboženi narod ne poštuje crkvene zapovesti, kanone i pravila i iz godine u godinu, na dan Preobraženja kada je u Sokobanji i dvodnevni vašar, okreću se jaganjci i prasad na ražnjevima, a na svakom ćošku zatičemo skare sa kojih se dimi roštiljsko meso, a ispod vašarskih šatri trešte muzika i promukli glasovi nižerazrednih i razgolićenih pevačica!
     U daljem tekstu sledi opis praznika i njegov značaj, koji je opisao sveti vladika Nikolaj (Velimirović), u Ohridskom prologu.


Vladimir S. Putnik


    PREOBRAŽENJE GOSPODA BOGA I SPASA NAŠEG ISUSA HRISTA

     Treće godine Svoje propovedi na zemlji Gospod Isus češće govoraše učenicima Svojim o bliskom stradanju Svome, no ujedno i o slavi Svojoj posle stradanja na Krstu. Da ne bi predstojeće stradanje Njegovo sasvim raslabilo učenike, te da ne bi otpali od Njega, On, Premudri, htede im pre stradanja pokazati delimično slavu Svoju božansku. Zato uzevši sa sobom apostole Petra, Jakova i Jovana, iziđe s njima noću na goru Tavor i tu se preobrazi pred njima. I zasja se lice Njegovo kao sunce a haljine Njegove postaše svijetle kao snijeg. I pojaviše se pored Njega Mojsej i Ilija, veliki starozavetni proroci. I videše učenici i udiviše se. I reče Petar: Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoćeš da načinimo ovde tri sjenice (kolibe): Tebi jednu, a Mojsiju jednu, a Iliji jednu.  No dok još Petar govoraše, udaljiše se Mojsej i Ilija i sjajan oblak okruži Gospoda i učenike i dođe glas iz oblaka: ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji; njega poslušajte. Čuvši ovaj glas, učenici padoše ničice na zemlju kao mrtvi i ostaše tako ležeći u strahu dokle im Gospod ne priđe i ne reče: ustanite i ne bojte se (Mat. 17).
     Gospod je Svoju slavu pokazao trojici učenika, a ne svima, zato što je On sam kroz usta Mojsijeva dao zakon: na riječima dva ili tri svjedoka da ostane stvar (V Mojs, 19, 15)...  Tri svedoka su dakle dovoljna i zato što su ta tri svedoka bili odabrani. Njih trojica predstavljaju tri glavne dobrodetelji: Petar- VERU, jer je on prvi iskazao veru svoju u Isusa Hrista, kao sina Božjeg; Jakov- NADU, jeer je s nadom u obećanje Hristovo prvi položio život svoj za Gospoda , budući da je prvi ubijen od Jevreja; Jovan- LJUBAV, jer je na prsi Gospodnje bio naslonjen i pod Krstom Gospodnjim ostao do kraja.
     Mojsije i Ilija su se pojavili kako bi se razbila zabluda jevrejska da je Isus neki od proroka, Ilija, Jeremija, ili neki drugi – zato se On javlja kao Car nad prorocima i zato se Mojsije i Ilija javljaju kao sluge Njegove. Dotle je Gospod pokazao mnogo puta učenicima Svojim božansku moć Svoju, a na Tavoru im je pokazao božansku prirodu Svoju. To viđenje Božanstva Njegovog i slušanje nebeskog svedočanstva o njemu kao Sinu Božijem, trebalo je da posluži učenicima u dane stradanja Gospodnjeg na ukrepljenje nepokolebljive vere u Njega i Njegovu krajnju pobedu.

                                                                                 VLADIKA NIKOLAJ




Sokobanja, 18.08.2009.
pripremio:
Vladimir S. Putnik