eBooking Srbija

Doček Nove godine Sokobanja

Na današnji dan - 9. maj 2010 - na Dan Evrope - sećamo se našeg velikog Đure Jakšića... I on je spominjao Evropu... Da je Đura živ, šta bi joj rekao? Danas - a sećajući se na nedavnu prošlost? Šta bi joj zamerio, da li bi joj se narugao, izgrdio je ili, onako, jakšićevski, odalamio je, to jest, ošamario - što se... što se onako...


      "Malam danju a uveče pesme pišem."
                        (Đura Jakšić)



Na današnji dan - 9. maj 2010 - na Dan Evrope - sećamo se našeg velikog Đure Jakšića... I on je "spominjao" Evropu...
   Da je Đura živ, šta bi joj rekao? Danas - a sećajući se na "nedavnu prošlost"? Šta bi joj zamerio, da li bi joj se narugao, izgrdio je ili, onako, "jakšićevski", "odalamio" je, to jest, ošamario - što se... što se onako... što se onako PONELA prema nama - a u vezi NATO! (Mi opraštamo - ali ne zaboravljamo!).
   Šta bi i kako bi Đura?!
   Da li isto ono i onako kako joj je "bacio u lice" pesmu "JEVROPI"?! (Daćemo je u ovom prilogu!)
   Da li bi bio blaži - ili stroži - kao "onomad", u "svom veku"?!  Ðura Jakšić (1832-1878)....
   On - nju - Evropu - JEVROPU - naziva TIRANKOM!!!...
   Podsetimo se Đure... A pomislimo na naše Kosovo!... Kako je, danas - 9. maja 2010 - na njen dan - na Dan Evrope - našem življu - tamo - to zna i današnja Evropa, ali... ALI...
   Reč-dve o Jakšiću, našoj gromadi, našoj "STENI"!!!...
   Ðura Jakšić, pesnik i slikar, jedna je od ključnih figura srpskog romantizma. Rođen je 1832. u Srpskoj Crnji, u Banatu. Posle završene gimnazije,  odlazi u Temišvar da uči slikanje. Neko vreme je bio na "Umetničkoj akademiji",  u Pešti (današnja Budimpešta), ali je morao da je napusti zbog revolucionarnih događanja 1848. u kojima je, iako je imao, samo, 16 godina, učestvovao kao dobrovoljac. To je Đura - KREMEN KAMEN!...
   Godine 1850, vraća se u Banat i uči slikanje kod Konstantina Danila. Posle  izvesnog vremena provedenog kod Danila, 1851. odlazi u Beč gde nastavlja studije slikarstva i druži se sa Brankom Radičevićem i Ðurom Daničićem. Posle Beča, 1853. odlazi u Minhen gde se upisuje na tamošnju "Umetničku akademiju". Od 1855. živi u Kikindi, zatim u Novome Sadu, a od 1857. u Srbiji gde radi kao seoski učitelj.                
   Objavio je mnogo književnih radova i naslikao dosta slika, ali ga je čitavog života pratila velika oskudica, glad i nepravda. Nemaština, alkohol i boemski život - verovatno su ubrzali njegovu smrt. Umro je 1873. od tuberkuloze.
   Jakšić je bio buntovan, nesmiren duh, odan pravdi i istini. Često je stradao zbog sukoba s vlastima i moćnima.
   Nije ni Evropi oprostio što se prema Srbima ponela kao maćeha - a kako je bilo nedavno, nismo zaboravili!
   Evo jednog tipičnog Jakšićevog i jakšićevskog dana i "slučaja" - u dva primera. Videće se kako je bio oštar, prema jednom visokom srpskom oficiru koji se nije držao kako treba u ratu... kao što će se Jakšić sagledati i u svojoj čuvenoj pesmi "JEVROPI" kojom će biti zaključen ovaj prllog - a na Dan Evrope 2010...
   Prvi primer:
   "U leto 1878, pred hotelom "Pariz", u Beogradu, u bašti, sedelo je, u društvu,  više oficira za stolom, a među njima i general Ranko Alimpić" - piše Žarko Ilić. - "U taj mah, prođe pored njih Ðura Jakšić i ode Bataldžamijinom ulicom. Usput srete Ðura jednog seljaka... Seljak je terao nekoliko goveda. Ðura ga zaustavi i zapita: "hoće li dole, Terazijama." Seljak mu odgovori da hoće. Na to Ðura izvadi iz džepa jedan dinar (čudo da je imao dinar jer nikad nije imao ništa!), dade ga seljaku i rekne: "Kad prođeš pored kafane 'Pariz', a ti priteraj volove bliže onoj gospodi što zaludno sede pred kafanom, udri kojeg  vola štampom i reci: "Šta se ustežeš kao Ranko Alimpić na Drini?!"
   Seljak ga posluša i uradi tako.
   Kad je seljak izgovorio one reči, svi oficiri se zagledaše. Jedan od njih odmah ustade od stola - češe se, uvek,  onaj kog svrbi! - i pođe za seljakom laganim korakom do prve žandarmerijske postaje...
   U policiji su seljaka ispitivali da li je one reči izrekao "tek onako" - ili mu je to "neko kazao".
   Seljak iskaže da mu je to kazao jedan gospodin kog je sreo, usput, i da mu je za to dao jedan dinar...
   Odmah pomisliše na Ðuru Jakšića..."
   A da li je "platio" za to - suvišno je i pitati...
   Drugi primer:  
   Ðura je stanovao u beogradskoj Skadarskoj ulici. Jedne večeri, vraćao se Ðura kući iz nekog veselog društva gde se više pilo, pevalo a manje mezetilo. U, takoreći, pustoj ulici,  dočekaju ga dva noćna stražara preobučena u civilno odelo, uhvate ga, svale ga i tako su ga tukli i gazili, da se "siroma'" jedva odvukao kući... Ðura počne odmah poboljevati...
   Tako - nekad...
   A danas - na Dan Evrope - kad su neki Evropljani priznali nezavisnost naše pokrajine Kosovo i Metohija - "poslušajte" kako "zvuči" - i ZVEČI - čuvena Jakšićeva pesma NAŠEM KONTINENTU:

Đura Jakšić: JEVROPI

Tebi da pevam — tebi, tiranko!
A duh mi mori otrov i gnev;
Uvreda tvojih žaoci jetki
Potpaljuju mi plemenit spev.

Milionima narodi pište,
Milion grudi prosipa krv —
Milionima pale kućište,
Milion ljudi gmiže ko crv!

I milioni dolaze, smerno -
Jevropi, gordoj - na holi sud:
Ne može više, raja ne može -
Snositi jaram, mučiti trud!

Tiran nas gazi, sramoti žene,
Useva naših otima plod.
Presudi, smerna, da l' život može
U takvom igu nesrećni rod?...
Izginućemo!...
„Pa izginite!”

Podsmeha, tvog - gordi je zbor...
„I ginućemo, ginuti, slavno —
Il' mačem preseć Gordijev čvor!
Izginućemo — ali slobodni,
Jer Srbin neće da bude rob!
Tamo, daleko, na svetom groblju -
Potražićemo - život il' grob!”


      Đura Jakšić
---------------

   B. M.