Osnovana na inicijativu Demetrija, vrsnog i preduzimljivog Aristotelovog učenika, peripatetičara i drugara iz klupe - nikog manjeg nego - Aleksandra Velikog, Biblioteka je do početka I veka nove ere uspela da, zapravo, sakupi sve što je poznat svet znao o sebi
"Aleksandrijska biblioteka" - biser Civilizacije! - recimo, to, na svetski Dan knjige!...
Osnovana na inicijativu Demetrija, vrsnog i preduzimljivog Aristotelovog učenika, peripatetičara i drugara iz klupe - nikog manjeg nego - Aleksandra Velikog, Biblioteka je do početka I veka nove ere uspela da, zapravo, sakupi sve što je poznat svet znao o sebi (i bližoj okolini) – po nekim procenama u njoj se nalazilo i do 700.000 svitaka koji su objedinili sva dostupna znanja, od postanka pisma do tad!
Da - kakav svemirski skok! U duh, u misao, u Civilizaciju!... U Vreme i - najviše od sveg - u SMISAO!!!...
Iako prvi put uništena požarom koji je 47. godine n.e. izazvala "napaljena" Cezarova vojska, Biblioteka je obnovljena po Kleopatrinoj ideji, Cezarovoj i Antonijevoj "femme fatale" (čitaj: ljubavnici)...
Tri i po veka kasnije, ponovo je bila uporište svekolikog sakupljenog znanja. I koliko o prvom potpaljivanju Biblioteke postoji nekoliko različitih, ali jasnih verzija, toliko podaci o periodu između 390. i 415. naše ere nisu najjasniji, a zaslužuju pažnju...
Naše znanje o nekim piscima antike (tj., starine) je potpuno unakaženo, o nekim delima znamo, samo, "iz priče", "iz legende", da ne kažem "iz mita" - dok se o drugima nagađa (pročitati, na primer, roman "Ime ruže" Umberta Eka – kako prati priču o drugoj knjizi Aristotelove "Poetike")...
Gorelo je, gorelo!... I u naše vreme!... I gorelo - i zabranjivano!!!...
Ali, "rukopisi ne gore"!!!...
Ma koliko štetila, sva ta uništavanja nisu zaustavila – Zemlju da se okreće oko Sunca, Magelana da podigne sidro, Rablea da piše o brisanju stražnjice piletom, Kopernika da restauira Aristarhove teoreme, Darvina da se ukrca na onaj čuven brod... pa tolike druge!!!...
Gotovo dve hiljade godina posle Cezarovog namernog požara - desilo se: 21. aprila, zvanično je otvorena Uneskova Svetska digitalna biblioteka – ili "World Digital Library".
Svetski dan knjige i autorskih prava, slavi se u čast dvojice velikana svetske književnosti, Vilijema Šekspira i Migela Servantesa de Saavedre, koji su obojica umrli - istog dana! - iste godine! - 23. aprila 1616!...
Dva imena koja su zadužila Čovečanstvo! Kakva dva gorostasa - prema meni, patuljku!...
A znate li koje su, za mene, tri najznačajnije knjige? To su "Bukvar", "Kuvar" i "Hotel Jevropa" ispred čijeg naslova piše moje ime: Velibor Mihić... Uobražen - naravno!... Neskroman - još pitate!... A ima još jedna: "SREMAC, NUŠIĆ I ANDRIĆ - DRAGI GOSTI SOKOBANJE", iza čijeg bi naslova - umesto ispred, kako je sad - trebalo da piše Boba Mihić (nešto mi je poznat!)...
Boba Mihić
