eBooking Srbija

Doček Nove godine Sokobanja

Genije nad genijima! - malo ih je koji ovako ne procenjuju slavnog američkog naučnika fizičara Alberta Ajnštajna, nemačkog Jevrejina, ali i građanina Sveta! Rođen je na današnji dan, to jest, 14. aprila 1879. u Ulmu, u Nemačkoj.

Albert i Mileva

Genije nad genijima! - malo ih je koji ovako ne procenjuju slavnog američkog naučnika fizičara Alberta Ajnštajna, nemačkog Jevrejina, ali i građanina Sveta!
   Rođen je na današnji dan, to jest, 14. aprila 1879. u Ulmu, u Nemačkoj.
   Ovaj nobelovac je svojim objašnjenjima prirode otvorio novu naučnu revoluciju vrhunske vrednosti, dotad nesagledanu. Sve do Ajnštajna, materija i energija su vredele kao dve sasvim različite i, gotovo, nezavisne pojave. Kao materija - vredela je sva telesna supstanca u svetu, nezavisna  od veličine i agregatnog stanja; a kao energija - sve one nematerijalne, netelesne pojave kao što su svetlost, toplota, magnetizam, gravitacija (Zemljina teža) ili sposobnost za obavljanje rada nekog tela ili pojave, na primer, elektricitet.
   Odjednom, kao prosvetljen Božjom idejom, nastupa Ajnštajn - i obara tu teoriju tvrdnjom da masa, znači, materija i energija, nisu dve različite - već jedna te ista pojava koja se javlja na dva različita načina. Masa i energija su jedno te isto, one su ekvivalentne=jednake. Jedno može preći u drugo, i, naravno, obratno, što je samo ponovljena prethodna misao. Količina mase odgovara količini energije.
   Albert Ajnštajn je dao onu čarobnu formulu koja utvrđuje matematički odnos. To jest, energija je masa puta kvadrat brzine svetlosti. Masa se jednim svojim delom pretvara u energiju u nuklearnim centralama.
   Prema Ajnštajnu, kad bismo samo 56 kilograma neke materije pretvorili u energiju - dobili bismo ukupnu godišnju proizvodnju električne energije u celom svetu!!!
   Nažalost, nauka, to, danas, samo, "štrpka", malo više nego što naslućuje, ali nije u stanju da masu sasvim pretvori u energiju.
   Ajnštajnova Posebna teorija relativiteta je sinteza duboke analize najosnovnijih koncepcija o prostoru i vremenu - razmišljanja od kojih zastaje dah! On je trima dimenzijama prostora dodao novu, četvrtu dimenziju - vreme, i to je, takozvani,  četvorodimenzionalni sistem prostor-vreme. U tom sistemu ne postoji apsolutna dužina, apsolutno vreme, apsolutan prostor.
   Sve je relativno - jer - po Ajnštajnu - telo koje se sve brže kreće - teče kroz sve manje (kraće) vreme. Teoretski - putnici u svemirskom brodu koji juri velikom brzinom, posle 10 godina, pri povratku na Zemlju -  zatekli bi stanje znatno starije: otac deteta, zatekao bi sina već poodmaklih godina, zapravo svog vršnjaka!!!
   Ajnštajn je revolucionisao mnoge postojeće pojmove, a prirodne nauke je poveo začuđujuće novim putevima - zato je naše naučno doba - ustvari - Ajnštajnovo doba...
   A - da li, to, iko, pametan, može da poveruje - nastavnici su od njegovih roditelja tražili da ga ispišu iz škole! - jer - navodno - "nije ni za šta, a najmanje za školu"! O, o, o - voleo bih da vidim lica tih "gnjida"!... Najveći među najvećima! On! Albert Ajnštajn! Nije za školu!...
   Bio je, zna se (o tom je pisano bezbroj puta) čak, i "srpski zet" - oženjen našom vrlo talentovanom matematičarkom Milevom Marić, iz Novoga Sada... Smatra se da je ona imala velikog udela u njegovom radu pre razvoda. Jest, svakako...  
   Umro je 18. aprila 1955. u Prinstonu, u američkoj državi Nju Džerzi.
   Alberte, Alberte - oprosti im - ni oni - kao ni mnogi njima slični - nisu znali šta rade!... Kao ni mnogi u ne tako davno vreme, na našu štetu!...
   Srećom - Albert je znao!!!

   P. S.
   Kao lepo i ilustrativno mesto iz Ajnštajnovog života, prenosimo deo iz knjige vrlo uglednog beogradskog profesora Milivoja Popovića o kratkom Ajnštajnovom boravku u Beogradu: "Albertu se dopao Kalemegdan. Ajnštajnovi su 1905. boravili u kući Savićevih, na Vračaru i zajedno s njima proveli nedelju dana na jezeru koje je postojalo u selu Kijevo, kod Rakovice, gde su Milivoje i Albert voleli da veslaju. O tom Popović, od reči do reči, svedoči:
   – Ajnštajnu se veoma dopao Kelemegdan. On je voleo da priča viceve i mnogo se trudio da stvori sliku o sebi kao nekonvencionalnom čoveku – kaže profesor Popović.

      Pripremio: B. M.