SOKOBANJA-LJUBOMIR P.NENADOVIĆ (književno veče)

Narodna biblioteka "Stevan Sremac", iz Sokobanje, iz nedelje u nedelju, priredi u svojim prostorijama književno veče ili kakav drugi događaj, nastojeći da period van turističke sezone obogati sadržajem, ispuni slobodno vreme meštanima i malobrojnim gostima, sa ciljem da se što više približi korisnicima usluga biblioteke

SOKOBANJA-LJUBOMIR P.NENADOVIĆ (književno veče)
15 Novembar 2008

Narodna biblioteka "Stevan Sremac", iz Sokobanje, iz nedelje u nedelju, priredi u svojim prostorijama književno veče ili kakav drugi događaj, nastojeći da period van turističke sezone obogati sadržajem, ispuni slobodno vreme meštanima i malobrojnim gostima, sa ciljem da se što više približi korisnicima usluga biblioteke, ali i svima drugima kojima je stalo do naše kulture u bilo kom obliku. Od 5. novembra, 2008.godine, pod nazivom "Čudesna šuma bajki" započeta je akcija književnih večeri za decu, svake srede, kako bi se deca što više družila sa knjigama, a u meduvremenu organizuju se književne večeri i predavanja za odrasle, bolje reći za sve uzraste, jer komotno možemo reći da opšte poznavanje naše kulture i kulturnih stvaralaca, kod prosečnog stanovnika Srbije je na veoma niskom nivou.

Ovog utorka, 11.11.2008.godine, biblioteka je angažovala mladog profesora srpskog jezika i književnosti, iz sokobanjske Gimnazije, da održi predavanje o putopiscu Ljubomiru P. Nenadoviću. Ljubomira Nenadovića je, kao temu predavanja, ustvari, odabrao sam profesor iz jednostavnog razloga što je ovaj putopisac nedovoljno poznat našoj javnosti, a u školama se, u obaveznom nastavnom programu, nalazi samo jedan odlomak Lj. Nenadovića iz "Pisma iz Italije".

- Ljubomir P. Nenadović je kao pisac nedovoljno u školskom programu, pa sam iskoristio ovu priliku da "vratim u život", po mom mišljenju, jednog od najnetipičnijih naših književnih stvaralaca, - kaže profesor Borislav Mladenovic.

Ljubomir P. Nenadovic, je roden 14. septembra, 1826. godine u Brankovini, kod Valjeva. Završio je Gimnaziju u Beogradu, a 1843.g. se upisuje na beogradski Licej, koji nije završio. Od 1844. do 1846. godine studira u nekoliko evropskih gradova: Pragu, Berlinu, Hajdelbergu, ali bezuspešno. Putuje potom u Švajcarsku, zatim u Pariz, a u jesen 1848. godine se vraća u Srbiju i zahvaljujući vezama postaje profesor Gimnazije u Beogradu. Dve godine kasnije pokreće list "Šumadinka", koji zbog nekoliko njegovih pesama koje pogadaju vlast, biva zabranjen, a Ljubomir ponovo putuje Evropom: Nemačka, Švajcarska, Engleska, Italija... Od 1851. do 1858. godine, bavi se diplomatijom. Bio je arhivar i protokolist u Ministarstvu spoljnih poslova i sekretar srpskog poslanstva u Carigradu, a u periodu od 1859. do 1868. godine, bio je načelnik Ministarstva prosvete u Beogradu i sa tog mesta odlazi u penziju i povlači se u Valjevo. Nedugo zatim, putuje u Nemačku u kojoj boravi godinu dana, a vreme od 1874. do 1878.g. koristi za boravak u Crnoj Gori, sa prekidima. U 69-toj godini starosti, 21.januara, 1895. godine, umro je u Valjevu.

Po mišljenju mladog profesora Mladenovića, Ljubomir Nenadović je bio običan diletant, ali koji je lepo umeo da sroči putopise i po tome je prepoznatljiv i napredniji i kvalitetniji od mnogih putopisaca, kako svetskih, tako i srpskih. Njegov talenat je iznikao iz njega samog i omogućio mu da napiše putopise onakve kakvi jesu, a dobri su, reči su profesora Mladenovića. Ljubomir Nenadović je bio opterećen poreklom, slavnom lozom i delima, kum mu je bio knez Miloš Obrenović i od njega se mnogo očekivalo, a baš to je u njemu izazivalo revolt i dvoumljenje: da li da postane "neko" ili "niko"? Odabrao je i jedno i drugo i postao je i niko i neko. Studirao je, nijedan ispit nije položio, a bio je profesor u Gimnaziji i na Liceju; bio je loš pesnik i književnik, a napisao je odlicne putopise; srednje slovo "P" je sam dodao (Protin), kako ga ne bi prepoznavali po ocu Mateji Nenadovicu; putovao je Evropom i usred Nemačke, u trenutku ratnih sukoba sa Pruskom, imao je hrabrosti da nazdravi povikom: "Živela Rusija!"

- Ljubomir Nenadović je, po mom mišljenju, bio profesionalni amater i to je dobro radio, - konstatuje profesor Borislav Mladenović.

Ljubomir P. Nenadovic je iza sebe ostavio nekoliko pisanih dela: dve zbirke pesama i spjev u šest pjesama "Doicinović Vojin" i putopise "Pisma sa Cetinja", "O Crnogorcima", "Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske"...

Veče posvećeno jednom srpskom književnom stvaraocu i njegovim delima možemo nazvati uspelim iako nije bilo prisutno mnogo publike, koliko se očekivalo. Ali, s obzirom da biblioteka optimistički nastavlja sa organizovanjem sličnih dešavanja, za očekivati je da će i zainteresovanih iz nedelje u nedelju biti sve više. Mladom profesoru, Borislavu Mladenoviću, pored prvog pitanja, zašto se odlučio za predstavljanje Ljubomira Nenadovića, postavili smo još dva:

>Profesore, da li se u našim školama, osnovnim i srednjim, nedovoljno proučavaju naši književni stvaraoci i njihova dela?

- Školski program jeste obiman, ali je nedovoljan i neprilagoden da se podjednaka pažnja posveti svim delima naših autora. Imam utisak da školski program daje prednost kvantitetu, a ne kvalitetu pisaca i njihovih dela, bilo da su oni sa našeg podneblja ili inostrani.

>Poslednjih godina, čak i više od jedne decenije, medu našim učenicima, ali i među odraslima, popularnost su stekli inostrani pisci sa delima veoma sumnjivog kvaliteta i destruktivne tematike, Hari Poter, na primer. Zašto je to tako i ko našim učenicima nameće literaturu sumnjivog kvaliteta?

- Ne mislim da je po nekom "pravilu", sve sa strane sumnjivog kvaliteta. Postoje domaći autori i njihova dela koja su mnogo više sumnjivog kvaliteta, od Hari Potera, pa se citaju medu našom decom. Isto tako, oni koji prevode strane pisce, književni prevodioci, su takode sumnjivog kvaliteta i znanja. To je kulturološki problem, a ne književni.

Profesor Mladenović će i narednih nedelja u biblioteci "Stevan Sremac" u Sokobanji imati književne veceri, a što se njegovog poslednjeg odgovora tiče, dodao bih da je to i državni i društveni problem, jer vecinom naši autori i njihova dela govore o surovoj stvarnosti, a surova zbilja kod nas traje više od dve decenije! Inostrani pisci, živeci lagodnim životom, odnosno životom dostojnog coveka, nemajući materijala za opisivanje stvarnosti, koriste maštu. A naša deca i mladi ljudi, shodno uzrastu, žive u mašti - maštaju o lepom. I zato su im strani autori popularniji od domaćih. Vode ih u svet maštanja.

Vidimo se, u sokobanjskoj biblioteci!

Smeštaj Privatni smeštaj Smeštaj sa bazenom Hoteli u Sokobanji Pansioni Seoski turizam Smeštaj na jezeru Cenovnik O Sokobanji O Sokobanji Istorija Istorija Prvi tragovi naselja Turski period Prvi ustanak Naredba 1837-1880 Do II svetskog rata NOB i revolucija Zdravstvo Zdravstvo Zdravstveni turizam Faktori lečenja Kupanje Inhalacija Radioaktivnost Radioaktivne vode Mineralne vode Lekovite vode Znamenite ličnosti Kako doći? Klima Oblačnost Padavine Magla Vetar Vegetacija Vremenska prognoza Odgovori Predsednika Opštine Gradski vodič Gradski vodič Izletišta Parkovi Mapa grada Crkve Autobuske linije Doček nove godine Wellness centar Restorani Akva Park Cenovnik Akva parka Podina Etno restoran STARA VODENICA Vesti Linkovi Nekretnine Kontakt