RIBLJA ČORBA u Sokobanji

Pogledaj Sokobanju Anđele

Sa nešto manje od trideset minuta zakašnjenja, zbog nespremne bine, u Sokobanji je 30. avgusta, 2008. godine, u 20.30 sati počelo rock ludilo, na trgu kod Miloševog Konaka. Bora Đordjević je, nakon pozdravne reči upućene Sokobanjcima i gostima, svoju grupu najavio kao "mladu i perspektivnu", koja obećava! Naravno, svima nama je poznat Borin smisao za humor, čak i ako u njemu ima sarkazma, bez obzira na čiji račun ide. Riblja Čorba traje već tri decenije i svaki njihov koncert je poseban i spektakl za sebe i tu ne možemo ništa novo reći ili napisati. Možemo da izmišljamo, ali to ne bi odgovaralo činjenicama. A činjenica je da publika, i mladi, kao igodišnjaci članova grupe, pa i oni stariji, uživaju u rock muzici i pesmama Riblje Čorbe. Izmedju pesama, Bora Djordjević je govorio viceve, humoreske i ostale "gluposti", kako sam kaže. Više od dva i po sata Čorba je svirala i pevala neumorno, bez predaha, a isto toliko posetioci koncerta i fanovi Čorbe su neumorno igrali i koliko ih grla nose - pevali. U prvoj trećini trajanja koncerta Čorba je pevala pesme sa poslednja dva albuma, a zatim nas vratila u vreme od pre 15 do 30 godina. Pogledaj dom svoj andjele, Dva dinara druže, Lutka sa naslovne strane, Ostani đubre do kraja, Amsterdam i drugi hitovi sa albuma "Kost u grlu" i "Ujed za dušu", bio je repertoar kojim su Bora i majstori "Čorbe", priveli koncert kraju.

Riblja Čorba je u Sokobanji gostovala pre cetiri godine, u julu 2004. i tada je dugo ostala u sećanjima posetioca, isto tako će i ovoga puta. Primetno je samo da je na ovogodišnjem koncertu bilo manje publike, oko 3000 samo, a razlog je kraj sezone i mali broj gostiju u Sokobanji. Svejedno, Riblja Čorba je i ovog puta dokazala da je grupa br. 1, na srpskoj rock sceni i da zadugo neće imati naslednika i otimača trona. Ma šta, kako i koliko drugi mislili drugacije. To je njihovo mišljenje i pravo da tako misle, ali Riblja Čorba je - Riblja Čorba! Za sva vremena. Bravo majstori!

Vidimo se, sigurno za neku godinu, opet u Sokobanji.

autor:

Vladimir S. Putnik