VODA IZ ŠTITA (1)
Neshvatljivo je, gospodine Predsedniče Lukiću i gospodine Goluboviću, da u centru Svete Sokobanje nema nadaleko poznate i lekovite najobičnije česmenske vode - da piju gosti, turisti i dobronamernici!
Neshvatljivo je, gospodine Predsedniče Lukiću i gospodine Goluboviću, da u centru "Svete Sokobanje" nema nadaleko poznate i lekovite najobičnije česmenske vode - da piju gosti, turisti i dobronamernici! Vode, prave, pitke, bez hemikalija i kojekakvih aditiva (dodataka) u smislu: limun, pomorandža, natrijum, kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, hidrokarbonati, sulfati, hloridi, fluoridi, suvi ostaci... što piše na mnogim vodama... da se čovek uplaši i poželi da umre žedan!... Mnogo tog ima i u prirodnim vodama ali ne veštački i sintetički dodato nego u harmoničnom saglasju prirode, ne iz hemijske laboratorije koja "jedno leči a troje truje"!... (I naša voda, i voda iz Banje Jošanice, mogle bi da se flaširaju i prodaju u sezoni i van nje, i kod nas i u Banji Jošanici kao i mnogo dalje od njih, npr., Bliski istok, Afrika, Indija, Australija koji su bezvodni!).
U centru "Svete Sokobanje", trebalo bi sagraditi "Vodu iz štita"! Obična gradska voda da teče iz česme - kao Didićeva česma i Trebič česma - napravljene u obliku srednjovekovnog štita od metala, koji bi bio oslonjen na tle, a štit reljefan, patiniran (delo vajara, arhitekta, dizajnera, građevinskog inženjera i arheologa). Mogao bi, na tom velikom štitu od metala, visokom do 5 metara, da stoje reči Ive Andrića o Sokobanji ili neki stihovi Dobrice Erića, a može i jedno i drugo. Dakle, "Voda iz štita".
