CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA:: Odmah po dolasku na carski presto, imao je veliki car Konstantin i tri velika svoja neprijatelja: prvo: bezdušnog i omrznutog tiranina Maksencija, u Rimu; drugo: Skite na Dunavu; i, treće: Vizantiju.
Slavi se 3. juna
Odmah po dolasku na carski presto, imao je veliki car Konstantin i tri velika svoja neprijatelja: prvo: bezdušnog i omrznutog tiranina Maksencija, u Rimu; drugo: Skite na Dunavu; i, treće: Vizantiju.
Šta je preduzeo ovaj moćan i dalekouman vladar?
Pred odlučujuću borbu s Maksencijem - kako zapisuje stara legenda - na nebesima mu se prikazao ogroman plamteći krst kao svedočenje bliske pobede.
Smesta je naredio da se, najbrže što majstori-kovači mogu - iskuje ogroman hrišćanski krst koji bi "hodio" ispred vojske i utirao joj sjajnu pobedu!...
Zatim, car Konstantin - veliki da veći nije mogao biti - svojom mudrošću i vidovitošću - proglašava sveznačajan EDIKT - u Milanu 313. godine - jeste li obratili pažnju - dogodine je 2013. godina - JUBILEJ - obeležiće se u Nišu, rodnom mestu cara Konstantina! - a tim Ediktom je prestao progon hrišćana.
Posle pobede nad Vizantijom, car je sagradio divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopolj.
A kad se veliki car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti.
Tako i bi!
Posle tog, strašna bolest nestala je s njegovog tela!
Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru, Hristovu, a kad je bila u svetom gradu Jerusalimu - pronašla je časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti.
Umrla je napunivši 80. godina. Bilo je to 327. godine. A car Konstantin, poživeo je, još, deset godina iza svoje majke. Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.
Nek im je večna hvala i slava!
oOo
