|
Namirnice:
- Bob
- Ulje
- So
- Aleva paprika
Priprema:
Bob potopiti u hladnu vodu, kad omekša oljušti se od ljuspe. Bob oprati i staviti da se kuva sa malo ulja i soli, skuvani bob bi trebao da bude u kašastom obliku da bi se lakše propasirao kroz cediljku. Smešu razliti u dublje tanjire i staviti da se stegne i ohladi. Pre služenja posoliti alevom paprikom (može i ljutom), preliti zejtinom i rasrci nožem na romboide.
BOB
Bob na latinskom Faba vulgaris L. je najverovatnije najstarije povrce koje su ljudi gajili. Tragovi uzgoja boba nalaze se u srednjoj Evropi jos u bakarnom dobu. Poznavali su ga cak i anticki narodi na obalama Sredozemlja. Svedocanstva o uzgoju boba na obalama Kaspijskog jezera stara su oko 4000 godina. Verovatno su seme boba stari Sloveni tokom Velike seobe naroda ponela sa sobom. Vasmer ukazuje da je ime za bob u svim slovenskim jezicima skoro isto, bob, a najcešce predstavlja i grupu zrnastih mahunarki ili bobova. Centar porekla odakle poticu sitnosemene forme su centralna i srednja Azija, a centar u kojem se srece diverzitet krupnozrnih formi je Sredozemlje (Kitanov, 1986). Do kasnog srednjeg veka, do otkrica Novog Sveta, Amerike, bob je bio jedna od glavnih biljnih kultura. Danas je rasiren u celom svetu osim u Okeaniji, ali ima daleko manji znacaj nego ranije. Dugo vremena bob je bio tradicionalna biljka Balkanskog poluostrva. Koristio se kao ljudska i stocna ishrana.
U zbirci Zavoda za povrtarstvo Naucnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada postoji sorta Akvaduce poreklom iz Italije, dve sorte iz slovacke Astar i Pjestanski, i dva domaca ekotipa. Domaci ekotipvi su poreklom iz Srema: Visnjicevi i iz Sremske Kamenice. Svi napred pobrojani genotipovi su vec nekoliko godina u ispitivanju prvenstveno kao dragoceni genetski materijal.
Zrno boba je belancevinasta hrana visoke kalorijske vrednosti, ali nize od zrna pasulja, sa visokim sadrzajem mineralnih materija. Mlade mahune i mlada zelena zrna su bile cenjeno, vrlo rano povrce, izvor vitamina iz grupe B i fosfora. U rano prolece listovi se mogu koristiti kao salata. Nezanemariva su i lekovita svojstva boba. Cvetovi i mahune se koriste u spravljanju cajeva za smanjenje bolova prilikom izbacivnja kamena iz bubrega i kod upale mokracnih kanala. Po zadnjim istrazivanjima mlade mahune mnogih sorti imaju u sebi supstancu koja lekovito deluje na bolesne od Parkinsonove bolesti. Od boba su se spremala domaca tradicionalna jela, a narocito u vreme posta. Medjutim, vec krajem devetnajestog veka bob je bio potisnut drugim mahunarkama, pasuljem, ali i socivom i graškom. Uzgajanje boba se sveo na bašte za upotrebu u domacinstvu.
Zreli bob je dobar izvor proteina, skroba i minerala. Zbog toga ce imati sve veci znacaj u ljudskoj i zivotinjskoj ishrani. Iako je poznato preko 80 razlicitih tipova boba u svetu, samo je 18 tipova pazljivo kultivisano. Visoko prinosna polja, manja zrna, smanjen sadrzaj antinutritivnih sastava, visoka prilagodjenost na modernu agrokulturu ucinice ovu biljku popularnom za farmere, za ishranu i proizvodnju stocne hrane.
Iako je bob manje koriscen u Zapadnim zemljama, on je jedan od glavnih izvora proteina i energije u ishrani ljudi Afrike, Azije i Latinske Amerike. Bob je dobra zamena za skupe proteine mesa i ribe. Dobre osobine, kao sto su duga mogucnost skladistenja, olaksan transport i niza cena privlacne su pogodnosti za farmere. Bob se uzimao kao svez (sirov), kao sveza kostica, konzervisan i sušen. cak sta vise, bob se koristi kao lek. Bob se moze koristiti kod bolesti kao sto su: kamen u bubregu, poremecena funkcija jetre i ocne bolesti. U isto vreme koristi se za ishranu stoke. Isitnjeno seme boba dodaje se u smese za zivotinjsku hranu, a vegetativni delovi biljke sluze za lezanje stoke u stajama, kao prostirka.
Hranljive materije Vrednost na 100 grama
Energija kJ 1425
Proteini g 26,12
Lipidi g 1,53
Ugljeni hidrati g 58,29
Dijetalna vlakna g 25,00
Holesterol mg 0,00
|
