Ribolov i turizam

Ribolov i turizam:: Pored višedecenijskog bavljenja zdravstvenim, zatim sportsko-rekreativnim turizmom, razvojem seoskog i jezerskog sektora, Sokobanja sa nekoliko okolnih sela, vrlo uspešno može da se nađe i snađe u ribolovnom turizmu.

13 Februar 2005

Pored višedecenijskog bavljenja zdravstvenim, zatim sportsko-rekreativnim turizmom, razvojem seoskog i jezerskog sektora, Sokobanja sa nekoliko okolnih sela, vrlo uspešno može da se nađe i snađe u ribolovnom turizmu. Udruženje sportskih ribolovaca "Moravica", iz Sokobanje, je načinilo prvi korak u organizovanom ribolovnom turizmu, organizujući Međunarodno takmičenje u lovu šarana na Bovanskom jezeru.
Najznačajniji vodotok u Sokobanjskoj kotlini je reka Moravica koja postaje od dva potoka, desnog Izgare i levog Tisovika na 444 m n.v. Osim pritoka, Moravica dobija vodu i od otoka vrela poznatog kao Vrelo Moravice koji se nalazi na 382 m n.v. Moravica nizvodno teče kroz kotlinu nazvanu Dugo polje, a zatim ulazi u živopisnu klisuru dugu svega 1,5 km, poznatu po dubokim loncima tzv. “kacama dubokim i do 5m“. Reka zatim prolazi kroz Sokobanjsku kotlinu i Bovansku klisuru. Moravica je dugačka 57km, a površina sliva iznosi  606 km kvadratna. U Aleksincu se uliva u Južnu Moravu. Najznačajnije riblje vrste koje nastanjuju Moravicu su rečna mrena (koje danas ima jako retko), klen (dosta rasprostranjen), skobalj (takođe vrlo redak), potočna mrena (sapača) - koju kod nas greškom zovu krkuša (još uvek dosta rasprostranjena), krkuša ili u našem kraju poznata kao govedarac (solidno rasprostranjen), dvopručasta uklija, mi je zovemo pločajka, pločajac (solidno zastupljen). Ovo su vrste koje su oduvek živele u reci i imale  solidnu zastupljenost. Pored ovih vrsta u Moravici su živele i još uvek žive neke vrste koje nisu nikad bile jače zastupljene, ali njihovo prisustvo predstavlja značajnu raznolikost ovog vodotoka. To su gavčica, vijun, balkanski vijun, brkica i klenić.
U jesen 1979. godine, kod sela Bovan završena je brana čime je nastala veštačka akumulacija Bovansko jezero, koje zahvata 450-500 ha vodene površine, a najveća izmerena dubina je upravo u delu kod brane, oko 50 m, u zavisnosti od vodostaja. Akumulacija Bovan je izgrađena  radi sprečavanja prekomernog poplavnog talasa i prekomernog prolećnog unosa eroditivnog materijala u Južnu Moravu. Koristi se i u cilju vodosnabdevanja grada Aleksinca. Bovansko jezero je dugo oko 6 km i površina pri srednjem vodostaju iznosi oko 500 h.Već sa prvim hektolitrima vode, iz reke Moravice i njenih pritoka, izvršeno je i prvo poribljavanje jezera šaranskim vrstama ribe: šaran, babuška, karaš, tolstolobik i amur, a 1984. godine jezero je obogaćeno somom i smuđem. Prve decenije postojanja jezera ribolovom Ziran Milovanovicsu se bavili sportski ribolovci Sokobanje, Bovna i Aleksinca, a od 1990. godine, nakon nekoliko ulovljenih kapitalnih primeraka šarana, soma i smuđa, Bovansko jezero je postalo meta mnogih ribolovaca iz Srbije. Ali i meta ribokradica! USR "Moravica", u zavisnosti od priliva sredstava, trudi se da jezero s vremena na vreme poribi, kako već postojećim vrstama ribe tako i novim. Osim autohtonih vrsta, klena, skobalja i potočne mrene, (krkuša), zatim šaranskih vrsta, grabljivaca soma i smuđa, već nekoliko godina u jezeru som od 82.5kg bovansko jezero sokobanjase namnožila i deverika, a od skora lovi se i štuka. Sitna, bela riba, je takođe mnogobrojna u vodi jezera, tako da za svakoga ima ponešto. Bovansko jezero spada u jedno od ribom najbogatijih jezera u Srbiji. U vodama Bovanskog jezera žive: šaran, amur, tolstolobik (sivi i beli), deverika, babuška (srebrni karaš), bodorka, belica, som, smuđ, bandar (grgeč), štuka, sunčanica i cverglan. Sve ove riblje vrste su unete što planski, što neplanski u jezero, a jedino brojnost klena je primetna od onih riba koje su tu živele odvajkad. Bodorka, belica, bandar, sunčanica i cverglan su u jezero uneti što nepažnjom ribolovaca što nemarnošću onih koji su vršili poribljavanja. Desetak godina unazad u periodu od juna do septembra obale Bovanskog jezera bivaju zaposednute mnogobrojnim kamperima, koji provode svoje godišnje odmore na "Sokobanjskom moru". U gornjem delu jezera, plićem, kod sela Trubarevac, već 17 godina se nalazi prirodno mrestilište, koje je zaštićeno u periodu od 1. marta do 1. jula. Na obali jezera postoje dve uređene takmičarske piste, (kod Trubarevca i kod Bovna), na kojima se nekoliko puta godišnje organizuju takmičenja u ribolovu.
Uporedo sa poribljavanjem jezera, USR "Moravica", iz Sokobanje i Zajednica "Južna Morava II", iz Niša, vrše tolstolobi k-20-kg bovansko jezero sokobanjaporibljavanje reke Moravice potočnom pastrmkom, poslednjih pet godina, u gornjem toku reke, od Sokograda do izvora i u donjem, ispod brane, odnosno ispod sela Bovan. Osamdesetih godina, prošlog veka, u Moravicu je uneta kalifornijska pastrmka, ali ona se nije održala. Pre dve godine, u martu 2006. u delu korita Moravice od Bovna do Subotinca dozvoljen je lov potočne pastrmke, ali isključivo na veštačke mamce (mušice i vobleri) i ulov se posle merenja vraća u vodu. Dok se ne namnoži! Ribočuvarska služba sokobanjskog udruženja i zajednice iz Niša je dobro organizovana i uspešno pokriva vodene terene. Podatak da su poslednjih godina u koritu reke Moravice, ali i jezeru, primećeni rečni rakovi, govori u prilog da je voda reke sve čistija. Nekolicina ribolovaca je uočila rakove (šapatane, u žargonu) impozantnih veličina.
Ako se, poštovani turisti odlučite za odmor uz ribolov, za smeštaj ne morate da brinete, osim mesta za kampovanje na raspolaganju su vam apartmanski smeštaji u Sokobanji i selu Trubarevac, (porodica Jović).

UDRUŽENJE SPORTSKIH RIBOLOVACA "MORAVICA"

 Osnovano je 1953. godine i trenutno broji 420 članova svih kategorija, a primetno je da se povećava broj članova žena i pionira. Udruženje je korisnik ribolovačkog područja reke Moravice i Bovanskog jezera u satavu Zajednice "Južna Morava II", sa sedištem u Nišu. Udruženje za sve turiste-ribolovce izdaje jednodnevne dozvole po ceni od 1.000,oo dinara i nedeljne po ceni od 2.000,oo dinara, a na ovom području važeće su ribolovne dozvole Srbija-istok. Na godišnjem nivou cene ribolovnih dozvola su sledeće:
- za seniore 4.500,oo;
- za omladince od 14 do 18 godina, 2.800,oo i za starije od 65 godina;
- za pionire i žene 1.100,oo dinara.

Najvažnija mera zaštite ribljeg fonda je sprovođenje kontrole ulova od strane sportskih ribolovaca kad su u pitanju najmanje dozvoljene mere za pojedine riblje vrste i to: -som-60cm, smuđ-35cm, šaran-30cm, amur-40cm, deverika-25cm, štuka-30cm, potočna pastrmka-25cm, potočna mrena-15cm i krkuša-10cm. Što se tiče ograničenja dnevnog ulova za šarana, amura, smuđa, štuku i soma dozvoljeno je uloviti tri komada, a za ostale vrste ograničenje je 5 kg.
Takođe važna mera zaštite je poštovanje lovostaja, kada se određenje ribe mreste, tada je svaki ribolov zabranjen i to šaran -01.04.-31.05; som -01.05.-15.06; smuđ -01.03.-30.04; štuka -01.02.-31.03; potočna pastrmka -01.10.-01.03; potočna mrena -01.05.-15.07. Kontrola ribolovnih voda podrazumeva i borbu protiv svih vidova krivolova: lov ribe mrežama, strukovima, samicama, eksplozivnim sredstvima, strujom i hemijskim omamljivačima, rukama i ostalim nedozvoljenim sredstvima. U borbi sa prekršiocima podršku ribočuvarima daju i organi reda - policija.
Za sve one koji vole prirodu, vodu i sunce, a žele i da priprave riblju čorbu, obale Bovanskog jezera i reka Moravica su pravo mesto za njih. autor:
Vidimo se na jezeru. Bistro! Vladimir S. Putnik

- PORIBLJAVANJE U 2004-toj

- PORIBLJAVANJE U 2005-toj

- PORIBLJAVANJE U 2006-toj

- PORIBLJAVANJE U 2007-toj

Telefoni ribočuvarske službe:

Upravnik ..... 064 / 13 95 074

Koordinator ..... 064 / 890 42 00

Vođa sektora
Niš
064 / 890 42 01
Vođa sektora Aleksinac 064 / 890 42 10
Vođa sektora Prokuplje 064 / 890 42 04
Vođa sektora Kuršumlija 064 / 890 42 05
Vođa sektora Sokobanja 064 / 890 42 03

* USR MORAVICA

* LOV I RIBOLOV

pavlovic i smudj 8kg
Živul i Nebojša bovansko jezero
som-41-kg-
amur-29,7- kg

som-30-kg-

Smeštaj Privatni smeštaj Smeštaj sa bazenom Hoteli u Sokobanji Pansioni Seoski turizam Smeštaj na jezeru Cenovnik O Sokobanji O Sokobanji Istorija Istorija Prvi tragovi naselja Turski period Prvi ustanak Naredba 1837-1880 Do II svetskog rata NOB i revolucija Zdravstvo Zdravstvo Zdravstveni turizam Faktori lečenja Kupanje Inhalacija Radioaktivnost Radioaktivne vode Mineralne vode Lekovite vode Znamenite ličnosti Kako doći? Klima Oblačnost Padavine Magla Vetar Vegetacija Vremenska prognoza Odgovori Predsednika Opštine Gradski vodič Gradski vodič Izletišta Parkovi Mapa grada Crkve Autobuske linije Doček nove godine Wellness centar Restorani Akva Park Cenovnik Akva parka Podina Etno restoran STARA VODENICA Vesti Linkovi Nekretnine Kontakt