Nadgrobni natpisi, epitafi, uvek su pobudjivali pažnju. Ima, tu, mudrosti, sete, ironije, naknadne pameti... mnogi ostanu u sećanju, pa se i divimo onima koji su ih sastavili...
Nadgrobni natpisi, epitafi, uvek su pobudjivali pažnju. Ima, tu, mudrosti, sete, ironije, naknadne pameti... mnogi ostanu u sećanju, pa se i divimo onima koji su ih sastavili...
Jednom, pričao mi prijatelj, bio, on, kaže, sa svojim drugom na nečijoj sahrani i... idu, oni, tako, u pogrebnoj povorci, a, tek će ti, taj njegov drug: "Gledaj, samo, kako je ovde lepo!... Ova aleja... drveće... tišina, mir... ptice cvrkuću..."
- A ti ostani kad ti se tako svidja! - rekao mu je...
Samo je ućutao... Valjda se setio...
Da, ima raznih natpisa... Na grobu Branka Miljkovića piše: "Ubi me prejaka reč!"...
Naš narodni hroničar Rade Obradović je skupio mnogo tih natpisa... Evo nekih...
"Tu gde si sad ti, jednom sam stajao ja, ovde gde sam sad ja, jednom ćeš biti ti!"
"Ne žuri, strpljiv sam ja!"
"Čekaj nas na nebu!"
"Uostalom, večno umiru drugi!"
"Govorio sam vam da sam bolestan!"
"U ovom grobu leže kosti moje žene. Večni sad mir kod nje vlada. A tako i kod mene."
"Ovde leži moja žena Zorka. Leži i reži. Putniče, beži!"
"Ovde leži moja voljena Ruža, a ja kod kuće počivam u miru."
"Ni sam ne znam kako, evo me u grobu, a došao sam samo da rasprodam robu."
A na grobu poznatog srpskog pesnika Branka Radičevića piše: - Mnogo hteo, mnogo započeo, čas, umrli, njega je omeo!...
oOo
