Knez NIKOLA I :: Mlad, darovit, pesničke prirode, energičan i ambiciozan, pun volje za rad, sladak u govoru i ljubazan i predusretljiv u ophođenju, knez Nikola je
NIKOLA I
Mlad, darovit, pesničke prirode, energičan i ambiciozan, pun volje za rad, sladak u govoru i ljubazan i predusretljiv u ophođenju, knez Nikola je, osobito posle uspeha u ratovima, u kojima su Crnogorci pokazivali junaštvo postao obožavana ličnost u širim slojevima naroda. On je bio vitez bez straha i mane i u doba kad su u Srbiji stvari pošle rdjavo mislili su mnogi da će Crna Gora, sa klnezom Nikolom na čelu, postati Pijemont srpskoga naroda i da će ona izvesti njegovo oslobodjenje i ujedinjenje.
Ali posle toga, zvezda kneza Nikole je počela da tavni. Prvo se javilo nezadovoljstvo u zemlji zbog despotske i samovoljne vladavine. To nezadovoljstvo izazivalo je velike neprilike i sukobe i mnogi ljudi napustili su zbog toga Crnu Goru. Oni su onda prvi uzdrmali poverenje, koje je uživao knez Nikola do tada u celom narodu. Dogadjaji su posle sve više pokazivali i utvrdjivali da knez Nikola nije onakav kakvim je smatran u prvoj četvrti veka svoje vlade. Videlo se da su njegove plamene reči u govorima i u književnim delima samo pesnički izlivi bez podloga, i da izmedju njegovih reči i dela često nema nikakve veze. Ukoliko je medjutim, knez Nikola gubio popularnost utoliko je on više želeo da je održi. Silno ambiciozan , on je svoju žedj za slavom utoljavao pohvalom laskavaca , koji su se tisklali oko njega gonili ga s realnog puta pravilne ocene ljudi i prilika i otudjivali ga od naroda.
U svojim akcijama knez Nikola je vremenom sve više počinjao tražiti uži narodni narodni i čak lični interes , a ljubav ka novcu obuzimala ga je sve više. U spoljnoj politici on je otkad ga je ruski car nazvao jedinim prijateljem Rusije, izgubio merilo realnosti sudjenja i ocene svoje snage. Pošto mu je u pitanju narodnog ujedinjenja Srbija bila takmac on se sve više okretao protiv nje i protiv njene dinastije. Tako je nastala žalosna utakmica i preganjanje izmedju dve slobodne srpske države i njihovih dinastija. Krivica je bila sa obe strane i osobito je u kralju Milanu knez Nikola imao protivnika koji mu ni u čemu nije ostajao dužan. Ali ipak glavni deo odgovornosti pada na crnogorskog kneza.
Zbog antagonizma prema Srbiji knez Nikola je posle zavodjenja parlamentarizma i demokratskog režima u Srbiji, dao Crnoj Gori takodje ustav i parlament. Ali kako je u duši bio protivan narodnim slobodama , on nije mogao iskreno dozvoliti da narod vlada.
Ipak knez Nikola ima velikih zasluga za srpski narod i osobito za Crnu Goru. Pod njime je Crna Gora učinila veliki napredak u svakom pogledu. Osobito je njegova zasluga što je održavao dobre veze sa Rusijom i u doba kada su te veze u Srbiji bile pokidane.
Još jednom se sreća popularnosti nasmešila knezu Nikoli za vreme balkanskih ratova. Ali to je bilo kratko i prolazno. Tek onda postala je očigledna razlika izmedju Srbije i Crne Gore i u spremi i u snazi. Posle toga knez Nikola je sasvim izgubio merilo za realnu procenu prilika, i u svetskom ratu on je pokraj svega velikog i bogatog iskustva iz prošlosti, lutao i činio je neobjašnjive skokove i pogreške neozbiljnog i naivnog čoveka. On nije shvatio novo vreme i nove prilike. To ga je naposletku i skrhalo i dočekao je da je narod, medju kojim je on proveo ceo svoj vek, za koji je radio i imao zasluga, u trenutku oduševljenja , kada je izvodjeno oslobodjenje i ujedinjenje , o kojem je i on sam toliko govorio i pisao, njegovo pitanje rešio tako što ga je zbacio sa prestola i proglasio ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom.
