KNEZ ALEKSANDAR bio je mek, miran i dobar čovek, bez jake volje, bez dovoljno energije i inicijative.
Knez Aleksandar bio je mek, miran i dobar čovek, bez jake volje, bez dovoljno energije i inicijative. On je uglavnom od prvog dana, kada je po izboru došao na presto, pustio da ga drugi vode i povodio se za svima. Energičan stav uzimao je on samo u pojedinim izuzetnim slučajevima, i to obično, kad su ga drugi metnuli ispred sebe. On je istina surevnjivo čuvao i branio svoje lične i dinastičke interese; ali, ni u tom pogledu nije pokazivao ni dovoljno okretnosti ni dovoljno energije.
Knez Aleksandar je bio vrlo prosta priroda, bez nijansa i bez jakih osobina. U teškim prilikama, kakve je zatekao u zemlji, i koje su takve ostale za sve vreme njegove vlade, on nije nikako mogao da se snadje, jer nije poznavao ljude, a nije imao sposobnosti da se brzo orjentiše. Tako su događaji njega nosili i gurali, i on se po njima povijao. Ipak, knez Aleksandar je dobro izišao iz teške političke krize u koju je Srbija došla zbog krimskog rata.
Knez Aleksandar je u unutrašnjoj politici bio sasvim pasivan; ali, za zemlju i za njen razvitak bilo je to možda baš dobro što je, u ono doba teških i spletenih unutrašnjih pitanja i kriza, na prestolu bio čovek sa osobinama kneza Aleksandra.
Za vlade kneza Aleksandra učinila je Srbija znatne napretke u kulturnom pogledu. Onda je zavedeno moderno administrativno uređenje, moderno pravosuđe i izvršena je reforma škola. I na uređenju vojske učinjeno je veoma mnogo. Tako je vlada kneza Aleksandra obeležena znatnim napretkom u Srbiji u svakom pogledu, mada sam knez ni u tim stvarima nije uzimao mnogo inicijativu.
Knez Aleksandar preminuo je u Temišvaru 3. maja 1885.godine. Sahranjen je u Beču a njegovi ovozemaljski ostaci prebačeni su u Srbiju 1912.godine u zadužbinu Kralja Petra I naOplencu.
