ĐURĐEVDAN

Znate za ono veoma poznato delo našeg najboljeg dramskog pisca Dušana Kovačevića: "Sveti Georgije ubiva aždahu"... To je taj hrišćanski svetitelj, hrabri i postojani sveti Đorđe...
Rodio se u kući bogatih uglednih roditelja, u mestu Kapadokiji, u Maloj Aziji. Desilo se da mu je otac postradao kao hrišćanin a majka prešla da živi u Palestini.
Još kao mlad, dobio je službu kod imperatora Dioklecijana. Međutim...
Iako je i ovaj car proganjao hrišćane, mladi Đorđe je pokazao neverovatnu hrabrost, čas drskost da u oči caru kaže da je i on hrišćanin! To je platio velikim stradanjem - kao što su stradali svi, stradao je i Đorđe.
Tako je dospeo u tamnicu, sav u ranama posle silnog mučenja koje je pretpeo za novu veru.
Đorđe se odlikovao čvrstinom vere, odlučnošću odluke i postojanošću u svom ubeđenju. Bio je veoma mlad, ali ništa ga nije moglo pokolebati. Opšti i večni cilj, sagledao je u Isusu Hristu!
Lik ovog svetitelja, veoma je složen, slikovit i dramatičan. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili novu, hrišćansku veru, a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, zatim Valerije, Donat i Tirin.
Imperator nije bio popustljiv: sve pristalice nove vere, nemilosrdno je i najsurovije kažnjavao. Nije bio popustljiv ni prema kom. Odlučio je da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Đorđe, posečen je 303. godine.
Tako je završio ovozemaljski život velik i nenadmašan borac za Hristovu veru, a mnoga čudesa su se, kasnije, dešavala na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime u pomoć.
Dan svetog Đorđa, Sveti Đorđe, kod nas Đurđevdan, slavi se 6. maja i veoma je omiljen praznik među Srbima. Kićenje kapija i ulaznih vrata đurđevdanskim venčićima od poljskog cveća, odavno je odomaćena praksa među Srbima.
U srpskom narodu se govori i ovo: "O Đurđevu, uranak se sprema, ništa lepše od proleća nema!"

oOo