Sveta Sokobanja je jedinstvena na svetu. Ni Andrić nije znao zašto, a, toliko puta, u Sokobanju, dolazio!
"Sveta Sokobanja" je jedinstvena na svetu. Ni Andrić nije znao zašto, a, toliko puta, u Sokobanju, dolazio! Ovo ne kažem, tek, "stila, radi", sam Andrić kaže da ne zna! I drugi su dolazili, o, koliko njih, isto su kao Andrić osećali ali nisu o tom pisali, ili veoma malo, ili zato što su bili nepismeni, nekulturni, nezahvalni ili, prosto, čim, u povratku, prođu Bovan, na nas zaborave! A neki, od naših "velikana", koji su "gostovali", bili su u pohvalama tako jadno-nevešto-naivno iskreni, bolje da su ćutali! Na primer, ovo je pogubno: jedan naš velikan - pišem bez navodnica jer je, zaista, zaslužan - "baci" među nas - i turiste - "kosku" u obliku "radon"-a - kao lekovit je!!! Bože, kako radioaktivnost može biti lekovita?! "Radon" može rasterati goste ako i malo "mućnu" glavom! Tu reč treba izbaciti i koristiti, samo, obične narodne izraze koje običan svet razume: čist vazduh, nezagađena priroda, osvežavajuća klima, blagotvorno podneblje, lekovita okolina i sl., a ne "radon"!!! Šta bi akademik atomist Pavle Savić rekao o ovom "radonu", nije teško pretpostaviti. Dakle, pošto je "Sveta Sokobanja" jedinstvena u svetu, tako treba i da se "ponaša". Da bude i originalna a i da uzima od drugih ono što je najbolje, pa da unapredi. U jednoj ovakvoj "Svetoj Sokobanji" koja u budućnosti može biti turistička velesila u svetu jer je u pitanju zdravlje i zdrav život - vazduh, voda, hrana! - nezamislivo je, npr., da vam u hotelu ili u privatnom pansionu kažu: ručak je od do... večera je od do...!
Dobrom organizacijom ovakve stvari se mogu eliminisati - hoću da jedem kad ja hoću, a ne kad mi ti propišeš! I hoću da jedem ono što ja hoću a ne što mi ti odrediš! Danas ću izabrati ono - ti mi, samo, ponudi! - šta ćeš mi skuvati sutra, zar je to teško?! Zar je teško da poštuješ gosta i njegove želje, a, ovamo, raduješ se što ti je došao!
Kad sam u jednom hotelu pitao šta imaju za jelo - bila je u pitanju večera - bilo je, tačno, 18.20 - nisu imali ni jelovnik! - imali su samo jedno jelo!!! Ne pomakao se s mesta!
Smešno je - i veoma glupo - što ti u hotelskoj sobi "serviraju" frižider - a u njemu vazduh! Prazan, nema ništa! Čak ni boca obične naše vode: kom treba, ko je žedan, nek se napije na hotelskoj česmi, u kupatilu (a lekovita voda ode u Moravicu!)! Možda da držim u praznom frižideru cipele, šta li?! I to se naziva turizam, čak visok turizam, a najobičnija je glupost! Šta će mi u sobi frižider ako imam pun pansion?! Šta će mi najlepša tuš kabina sa svim onim dodacima kad nema tople vode?! Itd. U čem je poenta? Pa, evo, "u dve rečenice". A kako, nešto slično, to rade drugi, u ovom slučaju najpametniji narod na svetu, Englezi (nije moja ideja, to sam, prvi put, čuo od profesora dr Vladete Jerotića: da su Englezi najpametniji!).
Naime, gledao sam, "svojim očima", kako turisti u Londonu, u jednom predivnom mlečnom restoranu, na tri sprata, s ogromnim staklima, zidovima od stakla, doručkuju u 13.00 sati!
A kad će ručati? Možda u 18.00.
A večerati? Verovatno u 01.00!
Ovo su, danas, "španska sela" u "Svetoj Sokobanji"!
Kao što svaki građanin treba da bude poštovan u svojoj državi, tako i svaki turist treba da bude poštovan u "TURISTIČKOJ KNEŽEVINI SVETOJ SOKOBANjI". Nije nam cilj da, samo, kao turisti dođu i odu, dogodine se vrate, nego da mnogi i zauvek ostanu u njoj!!! Da se nastane, zasnuju porodice, i umnože se!!! Da se "Sveta Sokobanja" unapredi, poboljša i proširi!
