BEOGRAD: ALELUJA NA BRZAKA !

BEOGRAD: ALELUJA NA BRZAKA:: Čim jave da je neko otišao na nebo, uhvati nas trostruka panika

2 Februar 2008

Čim jave da je neko otišao na nebo, uhvati nas trostruka panika!...
Kako da ostavimo sve obaveze i ispratimo čoveka onako kako dolikuje?! Više brinemo kako da organizujemo taj dan u nepredvidjenim okolnostima, s dva-tri sata manjka u rasporedu, nego što mislimo koliko je preminuli bio dobar čovek!...
Bez duše dojurimo do groba - idealno je ako je Novo groblje, blizu je sentra - a tamo već dojurili ožalošćeni, rodbina, prijatelji, kolege... dojurio i sveštenik i...počinje...
Kao da je neko ubrzao "snimak"! Svima se žuri. I popu, i pratnji. Jedino pokojniku nije frka. On je već stigao, prvi! Službeno lice u mantiji na brzaka očati dve-tri aleluje, okadi sanduk i ožalošćene... i uputi preminulog liftom u suteren. Dok se kovčeg spušta, iz zvučnika se čuje posmrtni marš na 78 obrtaja, a zatim ostvarenje nekog grobljanskog di-džeja: prigodan disko miks od nekoliko adadja za trenutke posle ukopa.
Ali, čim platforma nestane iz vidokruga, tužan skup se rastura. Brzinom svetlosti u sali za kremiranje nema nikog i grobar viče kolegi iza zavese - Pero, gasi, ovo!... Pusti "Stonse"!...
Problem je ako se u Beogradu ide na neko prigradsko groblje. Za Orlovaču ili Lešće treba izdvojiti čitav dan. Ko može da ostavi radno mesto, ko ima takav luksuz da napravi "rupu" u biznis-kalendaru u ovom trenutku društvenog razvoja kad nezadrživo tutnjimo u Evropu?! Pokojnik može i sam da se sahrani! Ako ne može, valjda ima tamo nekog da to obavi. Zar je neophodno prisustvo kolega i prijatelja?! Nije imao porodicu?! Grad, onda, nek ga pokopa! Svima je plaćena sahrana. Procedura je za sve ista.
Eh, 21. vek...
Procedura, protokol, plan...
Svi smo danom rodjenja uključeni u program života koji ništa ne garantuje. Ni da ćemo biti voljeni, ni paženi, ni školovani, ni da ćemo raditi u firmi... Jedino je sigurno da ćemo svi biti odaslani u suteren! Na dugme. Za one što se plaše vatre, rade lopate. Blatnajave.
Bar tad, dok kiša pljušti ili sunce prži, i kolega ili prijatelj zauvek odlazi, treba zastati, pomisliti na njega! Bilo je lepo ono kad smo zajedno... Ili: onda dok smo... A najbolje, od sveg, kad smo...
I, zaista, bio je dobar čovek. Recimo, to! RECIMO! Polako i jasno, glasno, gde treba.
Ako mi, sad, smognemo snage, jednom će to isto i za nas, možda, neko reći!

oOo

Smeštaj Privatni smeštaj Smeštaj sa bazenom Hoteli u Sokobanji Pansioni Seoski turizam Smeštaj na jezeru Cenovnik O Sokobanji O Sokobanji Istorija Istorija Prvi tragovi naselja Turski period Prvi ustanak Naredba 1837-1880 Do II svetskog rata NOB i revolucija Zdravstvo Zdravstvo Zdravstveni turizam Faktori lečenja Kupanje Inhalacija Radioaktivnost Radioaktivne vode Mineralne vode Lekovite vode Znamenite ličnosti Kako doći? Klima Oblačnost Padavine Magla Vetar Vegetacija Vremenska prognoza Odgovori Predsednika Opštine Gradski vodič Gradski vodič Izletišta Parkovi Mapa grada Crkve Autobuske linije Doček nove godine Wellness centar Restorani Akva Park Cenovnik Akva parka Podina Etno restoran STARA VODENICA Vesti Linkovi Nekretnine Kontakt