Znamenite ličnosti u Sokobanji

Lekovitost termalnih izvora, klima, geografski polozaj, turisticka ponuda i mogucnost za odmor i rekreaciju odavno su bili razlozi za dolazak u Sokobanju .

Jos davne 1663. godine u Sokobanji je boravio poznati turski putopisac Evlija Celebija i o tome ostavio vredne zapise.

U Sokobanji je boravio nemacki Baron Fon Herder. Ovde se upoznao sa svojstvima mineralnih izvora, pa je kasnije,pisuci o tome, sokobanjske izvore uporedjivao sa izvorima u Bad Gastajnu.

Nemacki oficir Smetau, koji je sebe smatrao Srbinom i potomkom kneza Lazara, ovde je boravio 1773. godine i zapisao: „Ovamo Turci dolaze sa svih krajeva, pa cak i iz Azije“.

Srpski Knjaz Miloš Obrenović ovde je bio 1860. godine, radi odmora i lecenja.

Nas poznati i u svetu pirznati istrazivac, geograf i putpoisac, Jovan Cvijic, vrsio je istrazivanja na terenu danasnje opstine Sokobanja i to objavio u knjizi „Naselja i poreklo stanovnistva“. Citajuci ovu knjigu saznajemo da je vecina sokobanjskih sela, pre nego sto su ostala na danasnjem terenu, bila na drugom mestu. Preseljavanje je bilo uslovljeno trazenjem pogodnijeg polozaja, koji bi odgovarao ekonomskim potrebama, ili politickim prilikama (bezanje od Turaka). Neka grupisanja vrsili su i Turci, a i knez Milos je naredio „da se grupisu rastrkane kuce“.

Pojedina naselja su postojala jos za vreme Rimljana (Sokobanja i Vrmdza), ali nema podataka kakvo je bilo stanovnistvo. U sastav sokobanjskog stanovnistva, pise Cvijic, ulazi pet-sest struja, a najbrojnija je sopsko-torlacko-zagorska, a za njom je dinarska.

Sokobanja je bila i steciste srpske inteligencije. Pored Nusica, Sremca i Andrica , u njoj su i rado boravili i Pavle Popovic, Dobrica Milutinovic, Bogdan Popovic, Pjer Krizanic,

, Rodoljub Colakovic, Isidora Sekulic i mnogi drugi. O njihovom boravku svedoce zapisi, anegdote, otografije i secanja mestana sa kojima su se druzili.

Poznatu krilaticu „Sokobanja-Sokograd, dodjes star-odes mlad“, koja je postala sinonim Sokobanje, napisao je Branislav Nusicjednom svom banjskom prijatelju na razglednici, da bi je lakse prodavao. Stari Sokobanjci zapamtili su Branislava Nusica i kao coveka koji je umeo da okupi i zabavlja drustvo raznim salama i dosetkama. Jedna od tih sala je aluzija na inhaliranje: „Macka na rupi misa ceka, a mi-zdravlje“.

Ivo Andric, nas poznati knjize4vnik i dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost 1961. godine, vise puta je boravio u Sokobanji. Stanovao je u hotelu „Moravica“, a slobodno vreme provodio u setnji, posmatrajuci Sokobanju, okolinu i njene ljude. O tome je ostalo i nekoliko zapisa. U knjizi „Znakovi pored puta“, Andric je zabelezio: „Da ga uzmes za noge i izvrnes naopako, pre bi mu istresao dva oka nego dva dinara iz dzepova“. (Cuo u Sokobanji 1972. godine) U njegovoj zaostavstini pronajdena je beleska i o lepoti Ozrena: „Na visoravnima Ozrena, iznad Sokobanje, raste i cveta bozur, njegovi cvetovi lice na krupne rane i imaju boju teske tamnocrvene krvi“.

Poznati Srpski knjizevnik Stevan Sremac je, takodje, boravio u Sokobanji. U leto 1906. godine iznenada se razboleo, kratko bolovao i umro na rukama banjskog poznanika Ilije Pavlovica.

Pjer Krizanic, nas poznati karikaturista, bio je cest gost Sokobanje.

Poslednjih godina cesto je u Sokobanji boravio Miodrag Radovanovic-Mrgud, nas poznati pozorisni i filmski glumac iz Beograda. On je ovde okupio glumce-amatere, osnovao „pozorisnu radionicu“ i u toku leta organizovao nekoliko uspesnih predstava, na zadovoljstvo mestana i turista.