Prvi ustanak - Sokobanja

Vihor pobune ovog kraja i Krajine doneo je Sokobanji konacno oslobodjenje i prisajedinjenje Srbiji. To je bilo oktobra 1833. godine. Tada Turci konacno odlaze iz Banje, a doseljava se narod iz drugih krajeva tek oslobodjene Srbije. Mesto se zatim brzo menja, tako da danas iz turskog perioda gotovo i nema vidljivih tragova ili spomen-obelezja. Od 1813. godine Banja sa Svrljiskom kapetanijom predstavlja nahiju, a godinu dana kasnije samostalno Banjsko okruzje. Od 1835. godine u tom okruzju nalaze se i srezovi: zaglavski, timocki, banjski, svrljiski, aleksinacki i razanjski. U to vreme Banja je poznata i veoma posecena.

U svojoj istoriji mesto je promenilo nekoliko imena. Prvo se zvalo Banja, a za vreme Hajduk Veljka Banjica, zatim Velika Banja, opet Banja, potom Aleksinacka Banja, Soko banja, da bi 1859. godine dobila konasno danasnje ime – Sokobanja.

Godinu dana posle prisajedinjenja Srbiji mislilo se na opravku izvora i kupatila u Banji. To je podstakao Knjaz Milos. Knjazu je banjska nahija 28. marta 1834. godine uputila pismo i predocila potrebu da se obnovi amam i donese plan za podizanje jednog kupatila. Cetri dana kasnije, 1. aprila, Knjaz je poslao odgovor, a u tom dokumentu je, izmedju ostalog, pisalo: „... A sto se opravljanja amama tice, u tom ima Vel`Serdar Mileta Radojkovic iz Rasine od mene nalog i upotsvovanije taj posao izraditi...“

To je bio nalog da se staro tursko kupatilo sagradjeno na temeljima zgrade jos iz doba Rimljana, potpuno obnovi. Tada je sazidano osam novih kada. Bili su izdvojeni bazeni za zenske i muske posetioce, sto se do danas zadrzalo. U sredini kupatila izgradjena je Knjaz-Miloseva kada (i danas dobro ocuvana).

Preko puta kupatila bio je podignut Knjaz-Milosev konak – prizemlje i sprat, u arhitekturi tog vremena. Do danas je, posle rekonstrukcije, ocuvano ono staro zdanje u prvobitnom obliku.

Do kraja XIX veka Banja se brzo razvijala i sirila.

Prema podacima niskog Arhiva, Sokobanja je 1894. godine imala 442 posetioca. Cetiri godina kasnije u Banji je boravilo 804 gostiju.

Apoteka u Sokobanji osnovana je 1899. godine.

U to vreme gosti koji u ovoj Banji traze leka raznim bolestima borave u privatnim i lepo uredjenim kucama bogatih mestana, odlaze u kupatila i koriste vodu za pice. Obilaze izletista Lepteriju i Soko grad, putuju do Ozrena ili na izvor Moravice.

Sokobanja vec dobija osnovne forme organizovanog klimatskog lecilista.