Ribolov i turizam

Pored višedecenijskog bavljenja zdravstvenim, zatim sportsko-rekreativnim turizmom, razvojem seoskog i jezerskog sektora, Sokobanja sa nekoliko okolnih sela, vrlo uspešno može da se nađe i snađe u ribolovnom turizmu. Udruženje sportskih ribolovaca "Moravica", iz Sokobanje, je načinilo prvi korak u organizovanom ribolovnom turizmu, organizujući Međunarodno takmičenje u lovu šarana na Bovanskom jezeru.
     Najznačajniji vodotok u Sokobanjskoj kotlini je reka Moravica koja postaje od dva potoka, desnog Izgare i levog Tisovika na 444 m n.v. Osim pritoka, Moravica dobija vodu i od otoka vrela poznatog kao Vrelo Moravice koji se nalazi na 382 m n.v. Moravica nizvodno teče kroz kotlinu nazvanu Dugo polje, a zatim ulazi u živopisnu klisuru dugu svega 1,5 km, poznatu po dubokim loncima tzv. “kacama dubokim i do 5m“. Reka zatim prolazi kroz Sokobanjsku kotlinu i Bovansku klisuru.  Moravica je dugačka 57km, a površina sliva iznosi 606 km kvadratna. U Aleksincu se uliva u Južnu Moravu. Najznačajnije riblje vrste koje nastanjuju Moravicu su rečna mrena (koje danas ima jako retko), klen (dosta rasprostranjen), skobalj (takođe vrlo redak), potočna mrena (sapača) - koju kod nas greškom zovu krkuša (još uvek dosta rasprostranjena), krkuša ili u našem kraju poznata kao govedarac (solidno rasprostranjen), dvopručasta uklija, mi je zovemo pločajka, pločajac (solidno zastupljen). Ovo su vrste koje su oduvek živele u reci i imale solidnu zastupljenost. Pored ovih vrsta u Moravici su živele i još uvek žive neke vrste koje nisu nikad bile jače zastupljene, ali njihovo prisustvo predstavlja značajnu raznolikost ovog vodotoka. To su gavčica, vijun, balkanski vijun, brkica i klenić.
     U jesen 1979. godine, kod sela Bovan završena je brana čime je nastala veštačka akumulacija Bovansko jezero, koje zahvata 450-500 ha vodene površine, a najveća izmerena dubina je upravo u delu kod brane, oko 50 m, u zavisnosti od vodostaja. Akumulacija Bovan je izgrađena radi sprečavanja prekomernog poplavnog talasa i prekomernog prolećnog unosa eroditivnog materijala u Južnu Moravu. Koristi se i u cilju vodosnabdevanja grada Aleksinca. Bovansko jezero je dugo oko 6 km i površina pri srednjem vodostaju iznosi oko 500 h.Već sa prvim hektolitrima vode, iz reke Moravice i njenih pritoka, izvršeno je i prvo poribljavanje jezera šaranskim vrstama ribe: šaran, babuška, karaš, tolstolobik i amur, a 1984. godine jezero je  obogaćeno somom i smuđem. Prve decenije postojanja jezera ribolovom su se bavili sportski ribolovci Sokobanje, Bovna i Aleksinca, a od 1990. godine, nakon nekoliko ulovljenih kapitalnih primeraka šarana, soma i smuđa, Bovansko jezero je postalo meta mnogih ribolovaca iz Srbije. Ali i meta ribokradica! USR "Moravica", u zavisnosti od priliva sredstava, trudi se da jezero s vremena na vreme poribi, kako već postojećim vrstama ribe tako i novim. Osim autohtonih vrsta, klena, skobalja i potočne mrene, (krkuša), zatim šaranskih vrsta, grabljivaca soma i smuđa, već nekoliko godina u jezeru se namnožila i deverika, a od skora lovi se i štuka. Sitna, bela riba, je takođe mnogobrojna u vodi jezera, tako da za svakoga ima ponešto. Bovansko jezero spada u jedno od ribom najbogatijih jezera u Srbiji. U vodama Bovanskog jezera žive: šaran, amur, tolstolobik (sivi i beli), deverika, babuška (srebrni karaš), bodorka, belica, som, smuđ, bandar (grgeč), štuka, sunčanica i cverglan. Sve ove riblje vrste su unete što planski, što neplanski u jezero, a jedino brojnost klena je primetna od onih riba koje su tu živele odvajkad. Bodorka, belica, bandar, sunčanica i cverglan su u jezero uneti što nepažnjom ribolovaca što nemarnošću onih koji su vršili poribljavanja. Desetak godina unazad u periodu od juna do septembra obale Bovanskog jezera bivaju zaposednute mnogobrojnim kamperima, koji provode svoje godišnje odmore na "Sokobanjskom moru". U gornjem delu jezera, plićem, kod sela Trubarevac, već 17 godina se nalazi prirodno mrestilište, koje je zaštićeno u periodu od 1. marta do 1. jula. Na obali jezera postoje dve uređene takmičarske piste, (kod Trubarevca i kod Bovna), na kojima se nekoliko puta godišnje organizuju takmičenja u ribolovu.
     Uporedo sa poribljavanjem jezera, USR "Moravica", iz Sokobanje i Zajednica "Južna Morava II", iz Niša, vrše poribljavanje reke Moravice potočnom pastrmkom, poslednjih pet godina, u gornjem toku reke, od Sokograda do izvora i u donjem, ispod brane, odnosno ispod sela Bovan. Osamdesetih godina, prošlog veka, u Moravicu je uneta kalifornijska pastrmka, ali ona se nije održala. Pre dve godine, u martu 2006. u delu korita Moravice od Bovna do Subotinca dozvoljen je lov potočne pastrmke, ali isključivo na veštačke mamce (mušice i vobleri) i ulov se posle merenja vraća u vodu. Dok se ne namnoži! Ribočuvarska služba sokobanjskog udruženja i zajednice iz Niša je dobro organizovana i uspešno pokriva vodene terene. Podatak da su poslednjih godina u koritu reke Moravice, ali i jezeru, primećeni rečni rakovi, govori u prilog da je voda reke sve čistija. Nekolicina ribolovaca je uočila rakove (šapatane, u žargonu) impozantnih veličina.
     Ako se, poštovani turisti odlučite za odmor uz ribolov, za smeštaj ne morate da brinete, osim mesta za kampovanje na raspolaganju su vam apartmanski smeštaji u Sokobanji i selu Trubarevac, (porodica Jović).

     UDRUŽENJE SPORTSKIH RIBOLOVACA "MORAVICA"

     Osnovano je 1953. godine i trenutno broji 420 članova svih kategorija, a primetno je da se povećava broj članova žena i pionira. Udruženje je korisnik ribolovačkog područja reke Moravice i Bovanskog jezera u satavu Zajednice "Južna Morava II", sa sedištem u Nišu. Udruženje za sve turiste-ribolovce izdaje jednodnevne dozvole po ceni od 1.000,oo dinara i nedeljne po ceni od 2.000,oo dinara, a na ovom području važeće su ribolovne dozvole Srbija-istok. Na godišnjem nivou cene ribolovnih dozvola su sledeće:
- za seniore 4.500,oo;
- za omladince od 14 do 18 godina, 2.800,oo i za starije od 65 godina;
- za pionire i žene 1.100,oo dinara.

     Najvažnija mera zaštite ribljeg fonda je sprovođenje kontrole ulova od strane sportskih ribolovaca kad su u pitanju najmanje dozvoljene mere za pojedine riblje vrste i to: -som-60cm, smuđ-35cm, šaran-30cm, amur-40cm, deverika-25cm, štuka-30cm, potočna pastrmka-25cm, potočna mrena-15cm i krkuša-10cm. Što se tiče ograničenja dnevnog ulova za šarana, amura, smuđa, štuku i soma dozvoljeno je uloviti tri komada, a za ostale vrste ograničenje je 5 kg.
Takođe važna mera zaštite je poštovanje lovostaja, kada se određenje ribe mreste, tada je svaki ribolov zabranjen i to šaran -01.04.-31.05; som -01.05.-15.06; smuđ -01.03.-30.04;  štuka -01.02.-31.03; potočna pastrmka -01.10.-01.03; potočna mrena -01.05.-15.07.  Kontrola ribolovnih voda podrazumeva i borbu protiv svih vidova krivolova: lov ribe mrežama, strukovima, samicama, eksplozivnim sredstvima, strujom i hemijskim omamljivačima, rukama i ostalim nedozvoljenim sredstvima. U borbi sa prekršiocima podršku ribočuvarima daju i organi reda - policija.
     Za sve one koji vole prirodu, vodu i sunce, a žele i da priprave riblju čorbu, obale Bovanskog jezera i reka Moravica su pravo mesto za njih.                                              autor:
     Vidimo se na jezeru. Bistro!     Vladimir S. Putnik  

 - PORIBLJAVANJE U 2004-toj

 - PORIBLJAVANJE U 2005-toj

 - PORIBLJAVANJE U 2006-toj

 - PORIBLJAVANJE U 2007-toj

 Telefoni ribočuvarske službe:

Upravnik     ..... 064 / 13 95 074

Koordinator ..... 064 / 890 42 00

  * USR MORAVICA  

 * LOV I RIBOLOV