Lov i turizam

 Prema pisanim dokumentima na podrucje opštine Sokobanja ljudi su se doseljavali u relativnoj skoroj prošlosti, u XVIII veku. Naš poznati prirodnjak Jovan Cvijic piše da su se na ovo podrucje doselile porodice sa Kosova, iz Sandžaka, iz Crne Gore i istocnih delova Srbije. U pocetku je broj stanovnika, poredenju sa današnjim brojem, bio znatno manji. Na osnovu toga može se zakljuciti da je u nenaseljenimp  rostorima bilo dosta divljaci. Stariji lovci pricaju da je bilo veoma mnogo lovine pa cak i medveda. U to vreme naši narodi su živeli pod turskom vlašcu i bili su veoma siromašni. Vatreno oružije su imali uglavnom samo Turci. Tek kasnije, u XIX veku, i naši ljudi su dolazili do vatrenog oružija otimanjem od Turaka, a mnogo kasnije i kupovinom.

 

PRVI LOVCI U OPŠTINI SOKOBANJA  

 

Nema pisanih podataka ko je bio prvi lovac na ovom podrucju, ali se zna da su to bili malobrojni ljudi koji su imali oružije krajem XIX veka, posle oslobodenja od Turaka. Broj lovaca je u pocetku bio mali, u Sokobanji dvadesetak, a u svakom selu samo se po nekoliko ljudi bavilo lovom. Lovio se najcešce zec, jer je po pricanju starih ljudi zeceva bilo veoma mnogo. Bilo je tada dosta vukova, koji su  seljacima nanosili ogromne štete, uništavajuci im citava stada ovaca ili svinja. Zato je država morala da preduzme neke mere na uništavanju te štetocine. Odmah posle završetka drugog svetskog rata organizovano je uništavanjem vukova trovanjem. Ta akcija je bila veoma efikasna, pa nekoliko decenija vukova skoro da nije bilo na ovim terenima. Medutim, ponovo su se pojavili pre petnaestak godina, namnožili se i sada zadaju glavobolje stocarima. Skoro svake godine zakolju po desetak ovaca, svinja a napadaju i goveda. Zato je lov na vuka veoma atraktivan i uspesan na ovim terenima.

 

 

Sokobanja ima idealne uslove za lov na plemenitu divljac. U lovištima sokobanjskog kraja najcešce se lovi: fazan, prepelica, grlica, šumska šljuka, divlja patka, zec, lisica , vuk, srna, srndac, divlja svinja i jelen. Za svaku od ovih vrsta precizno su utvrdeni dani kad se mogu loviti i koliko se godišnje primeraka može odstreliti. Lovacko udruženje svake godine pravi plan odstrela pojedine divljaci, a sa druge strane postoje i komercijalna lovišta koja se mogu posetiti u bilo koje doba godine i uz odredenu nadoknadu odstreliti željenu lovinu.  Vuk je divljac koja nije pod zaštitom, pa je na njega lov dozvoljen tokom cele godine. Najcešci i najuspešniji lov na na vuka je sa ceka pored mrciništa. Da bi lov srnece divljaci bio što efikasniji i u skladu sa zakonskim propisima, ona se uglavnom lovi sa "ceka". Ceke su postavljene na mestima gde srnece divljaci ima najviše. To omogucuje lovcu da bolje vidi i odstreljuje starije primerke koji su u medalji. Na taj nacin se vrši i selekcija divljaci. Srneca divljac se lovi i cekanjem na ivici proplanaka ili laganom šetnjom kroz šumu.Sokobanja raspolaže kvalitetnim smeštajem u kome domaci i inostrani gosti odsedaju tokom lovne sezone. Pored hotela i privatnog smeštaja, na našem podrucju ima i smeštaja u nekoliko lovackih kuca na Bukoviku i Rtnju.Te se i one mogu zakupiti zajedno sa vodicem.