eBooking Srbija


Velika Boginja Slovena:: U sokobanjskoj biblioteci Stevan Sremac 27 februara 2009.god. održanao je književno veče, gospodje Aleksandre Bajić iz Beograda autorke knjiga Slovenski bogovi na Balkanu i Velika boginja Slovena

  U sokobanjskoj biblioteci “Stevan Sremac”  27 februara 2009.god. održanao je književno veče ,  gospodje Aleksandre Bajić  iz Beograda autorke knjiga “Slovenski bogovi na Balkanu” i “Velika boginja Slovena ”, u organizaciji  radnika biblioteke na čelu sa direktorkom Mirjanom Jovanović.  Autorka  Aleksandra ovaj put se sokobanjskoj publici, (a hol biblioteke bio je pretesan da primi sve prijatelje i poštovaoce   Sanjinog dela), prestavila novom knjigom “Bogovi starih Slovena” koja je kao i predhodna izašla iz izdavačke kuće “Pesić i sinovi” iz Beograda čiji je direktor i osnivač gospodja  Vesna Pesić i sama bila učesnik  promocije i prezentacijie Aleksandrine knjige. Pre nego šta progovorimo o delu gospodje Bajić, za kratko se osvrnimo na  izdavača koji je i na samoj promociji dobar deo vremena iskoristio za prestavljanje   izdavačke kuće i aktualnih dela iz svoje biblioteke. Bez obzira na svoj logo koji neodoljivo potseća na masonske znake šestar i tougao zastićen krugom kao solarnim znakom i u istom duhu provokativnim sloganom “mi pravimo knjige za manjinu koja predstavlja budućnost” neosporna je pozitivna uloga izdavača, osnovanog 1995.god. u Beogradu,u savremenoj srpskoj knjizevnosti i  kulturi. Usuditi se, da u današnjem vremenu preko svojih izdanja, progovoriti  o prošlosti ,pogotovo pre hrišćanskoj, Srba i starih Slovena u opste ,uz nepriznavanje savremene naučne misli ,naročito zapadne, i  mnogo vekovnog skrivanja  i uništavanja  materijalnih i drugih podataka , na tu temu, od strane istih, je svakako nemerljiv poduhvat. I zato odajmo im priznjanje na izrecivu hrabrost. Pored Radivoja  Pesića i drugih sigurno je i Aleksandra Bajić jedan od eksluzivača ove izdavačke kuće. Knjiga “Bogovi starih slovena” je satavni deo biblioteke “Tragom Slovena” koja je i okosnica izdavačke kuće “Pesić i Sinovi”. Da se ipak vratimo na samo knjizevno veče. Posle pozdravnog govora kojim se obratila, direktorka bibilioteke”Stevan Sremac” u Soko Banji, prisutnim gradjanima izdavaču Vesni Pesić i samoj autorki Aleksandri Bajić i uvodnom izlaganju ,gospodje Pesić o svojoj izdavackoj kuci ,slusaocima i buducim čitaocima uputila je reči zahvalnosti zbog dolaska na njenu promociju gospodja Aleksandra Bajić, pisac. U daljem   govoru razjasnila je stalno joj postavljano pitanje kako Srpska pravoslavna  Crkva gleda na njen stvaralački rad. Navela je podatak da i Grčka pravoslavna Crkva ne negira grčku mitologiju. Takav stav ,tvrdi Gospodja  Sanja ima i Katolička crkva prema rimskoj mitologiji i ona nevidi zasto bi bio drugačiji slučaj i u vezi sa Srpskom pravoslavnom Crkvom. Naprotiv, preosvećeni vladika Lavrentije obožava njene knjige, kaze autorka. Objašnjavajući  kako je mitologija Srba i starih Slovena došla u njene misli, navela je da ju je izazvala na to postojeća nauka koja ništa ne kaže o zivotu Srba pre dolaska na Balkan, pa proizilazi da  su  Srbi došli niodkuda; da nisu ništa znali da nisu imali ni svoje mitove pre dolaska na Balkan, pa kako su onda stvorili jednu od najsavremenijih drzava  u Evropi, tvrdi ona. Tragajući za nekim izvorima  koji govore o mitologiji naišla je na autore kao sto su Čajkanović i mnogi drugi. Medju njima, sto je pohvalno za same sokobanjcane, je i njihove gore list gospodin Sreten Petrović. Izučavajući istorisku gradju  gospodja Sanja je otkrila podatak da je davno još  u dalekoj Pomeraniji,  gde su živeli Sloveni, pronadjen drveni kip božanstva Svetovida sa četiri glave i jednim telom  i da u jednoj ruci drzi mač a u drugoj rog za vino. 1848.god. na granici Poljske i Ukrajine, na reci Zdruci, pronadjena je statua od kamena  koja takodje sadrži sve atribute kao i predhodni drveni kip. Dalje, gospodja Sanja je oraspoložila prisutne sokobanjce objašnjavajući mitoloske znakove prisutne u sokobanjskoj opstini. Smatra da se moze sa sigurnošću tvrditi na osnovu mitoloskih podataka da je  staro ime Ozren planine, Vidin, i da je to ime nastalo od imena mitskog boga Svetovida. Kako je uobičajno da u blizini vrhovnog svetilista stoji žrtvenik čija je osnovica imena treb ili treba, može se izvesti zaključak da je mesto koje danas poznajemo podno Ozrena iliti Vidina,  Trebič, mesto zrtvovanja ,zrtvenik, priča dalje Aleksandra Bajić. Jos je i svojevremeno  gospodin Sreten Petrović otkrio da se na stenama  Device ,na vrhu, nalazi crtez konja, a možda postoje i tragovi džinovskih konja. Krilati konji žive i izlaze iz jezera , a to objasnjava i blizinu danjašnjeg sela Jezera tim znacima konja  na planini Devici. Priči nije kraj sto se tiče tragova mitskih na području Sokobanje. Tu je i izvor na samom Ozrenu čije ime je Kalinovica. Ova reč u osnovici sadrzi ime Kalina, ime mitske boginje voda i jedna je  od tri lika Velike bele boginje. Kalina je boginja voda u čijim vodama žive i zle sile, što znači da nije dobra boginja, ali može se umilostiviti  ostavljanjem novčića, nekom lepom pesmom i slično, a ona za uzvrat zna  da na primer izvor učini u trenutku lekovitim i ko se onda napije vode ozdravi  od bilo koje bolesti. Jedini uslov je da se nikada ne savijete jako blizu izvora da vas ne udave zle sile a nikako nije preporučljivo zagadjivati izvor a ko nedaj  Bože  pljune u izvor čeka ga  smrt od vode u plućima, ubedljivo konstatuje gospodja Sanja. Na kraju obećala je ponovni dolazak u Soko Banju, i s proleća istraživanje Device tragom  dokumenata iz mitologije. Objasnila je prisutnima da je najbolje da kupe njene knjige kako bi se i sami bolje upoznali sa temom mitologoja u Slovena. Prisutni  su  joj zaželeli  dalji uspesan rad,  mnogo knjiga  na korist Srbiji i srpskom narodu. Posle prijatnog razgovora, na koktelu što su organizatori priredili u čast spisateljice Aleksandre Baljić i njenog izdavača Vesne Pesić, sa prisutnim gradjanima Soko Banje i čitaocima  promocija je privedena kraju. Ovo su sve propratili kamerom predstavnici televizije “Soko” i sokobanjskog turistickog portala “Sokobanja.com”.

Pribeležio Radomir Milojković