eBooking Srbija

Doček Nove godine Sokobanja

Nemojte se smejati, ovo je veoma ozbiljna turistička stvar! (Posebno što ja volim magarce!)
Davno, na nekom ostrvu, hrvatskom, ne sećam se, više, kom, iznajmio sam magarca i jahao do neke pećine! I sad pamtim! Bio sam u grupi od 12-ak turista, Nemaca, Italijana i Francuza, ja, jedini Srbin.
"Sveta Sokobanja" ima idealne uslove za Magareću turu. Ne predaleku, do sat vremena, tamo... i toliko, sat vremena, u povratku, dakle, samo, dva sata. Sat se turisti odmaraju, pojedu lanč-paket, slikaju se, druže, razgledaju okolinu... i nazad. Sve, skupa, tri sata! Sutra je neka druga tura, u drugom pravcu. S najmanje tri vodiča. A ciljeva može biti "mali milion": Obilazak seoskog domaćinstva, Kako se pravi sir, Kako se tka, Kako se kosi, Kako se pronalazi voda (rašljarenje; npr., gospodin Zoran Golubović, "Čokalija") i kopa bunar, Kako se zida kuća, Kako se slika u prirodi (poseta slikarskoj koloniji), Poseta pećini, Poseta Ripaljki, Kako se bere lekovito bilje, itd.
Svaki magarac ima svoje ime i svoj broj. Kao kola!
Svaka tura ima tri vodiča koja su opremljena priborom za hitnu pomoć i mobilnim telefonom. I jednim rezervnim magarcem! Ako se neki "iz ekipe" uzjoguni!
Na posebnim magarcima se nose zajedničke potrebe (voda, sokovi, hrana, razglednice, stočići na rasklapanje, ljuljaške, suncobrani). Nešto od tog, i drugog što nije spomenuto, može se dobiti besplatno ili kupiti kao u kantini.
Ovakve ture se ugovaraju u Turističkom birou ili u Hotelu - određenom ili u bilo kom hotelu ako su u lancu ove usluge (a mogu, lako, biti!). Ja sam na jednoj sličnoj turi bio u dalekom Izraelu, u blizni Eilata, na samom jugu, na tromeđi Izrael-Jordan-Egipat. Išao sam u posetu Nacionalnom parku i, drugo, jednom palestinskom imanju pod šatorima. Bilo je nezaboravno. Video sam antilope, i nojeve, i zebre!... Kolačići i čaj, pustinjski, čaj tako mirisan!... Vozili smo se džipovima... Nije bilo preskupo...