VESELA MAŠINA

Tragajuci po Soko Banji za dobrim kazandžijom naišao sam na Dragana Ratkovica, coveka robusne spoljašnosti. Obrijane glave i nebo-plavihociju koje su neobicno blage i cudno zasvetlucaju samo kad se pomene pecenje
rakije. Dragan koji godišnje ispece preko hiljadu kazana, ne pije ništa drugo do kiselu vodu. Veselog kazandžiju svuda gde ide prati muzika sa njegovog tranzistora od koga se nikada ne razdvaja i zato rakiju i pece srcem.I jedino što kazandžija na delu

više prija Draganu je zvuk džibana kad biserno-svetla rakija krene i pocne da žubori. Uživanje i ljubav sa kojom prilazi poslu nasledio je od starih vrsnih poznavaoca proizvodnje, nepotvrdenog srbskog brenda, rakije. Pica koje svojim kvalitetom i raskošnom aromom nadmašuje sva svetska poznata alkoholna pica. Pravo je zadovoljstvo posmatrati Dragana dok posluje oko svoje "Vesele mašine". Ne moze covek da poveruje da tako jedan krupan momak sa tako zavidnom veštinom "oblece" oko kazana i za samo par minuta završi"razlaganje kazana" kako on sam zove ciklus pripreme za pecenje nove komine.

Njegova pažnja prema "Veseloj mašini" ogleda se u tome da je ukrašena zastavicama, izgubljenim saobracajnim tablicama i mnogim drugimsitnicama koje imaju i upotrebnu vrednost. S obzirom da Dragan veci broj sati provodi kraj kazana, posebno je interesantna stolica vozaca autobusa
koja zamenjuje Draganu krevet, u kratkim trenucima odmora, kojem mesto naprvi pogled nije kraj kazana. Zadržavši staru srbsku tradiciju stvaranja tog plemenitog pica koje sece daleko u prošlost, pocevši od cuvene medovine,
kazandžija Dragan, snalažljivi Srbin, ugradio je u svoj kazan troslojne nemacke filtere koji su omogucili da nastane rakija izuzetne cistoce, ne menjajuci pritom njen kvalitet. Tako je

bilo i ovog puta, pa su domacini, Radomir Milojkovic i njegova strina, Dobrila jako zadovoljni rakijom, koju su proizveli kazandžija Dragan i njegova "Vesela mašina". Zato je on omiljena osoba u mnogim sokobanjskim porodicama. Jedini problem je to što zbog svojih mnogobrojnih obaveza
kazandžija, Dragan Ratokovic i danas živi sam, jer ni jedna ženska osoba ne želi muža koji ce tako dugo odsustvovati od kuce. Ali, ja verujem da na ovom svetu imajoš koja plemenita duša koju bi zasigurno usrecio tako dobar i vredan kazandžija.

***

autor:
Radomir Milojkovic