RIBARSKA BANJA

Smeštena na padinama Velikog Jastrebca, 35 kilometara južno od Kruševca. Od autoputa Beograd-Niš udaljena je 33, od Niša 72, a od Beograda 222 kilometara.
Srpsko predanje kaže da je Ribarsku Banju još u XII veku dobio na dar Stefan Nemanja, kao poklon za punoletstvo. Arheološki podatci ukazuju da je čovek ovde još u paleolitu obavljao ritualno lečenje. Blagodati banjskih voda koristila je i kneginja Milica Hrebeljanović. Ali, za razvoj banje najzaslužniji je, svakako, kralj Petar Prvi Karadjordjević. Bio je redovni posetilac i pacijent ovog lečilišta. U hronikama je zabeleženo da je uvek odsedao na prvom spratu vile „Srbija“.
Prve hemijske analizeribarske vode su radjene 1834. godine, samo godinu dana nakon oslobodjenja od Turaka. Pozitivan sud o njima dali su  stručnjaci bečkog Medicinskog fakulteta. Intenzivniji razvoj Ribarske banje, ipak, počinje tek početkom narednog veka, 1904, kada koncesiju za izgradnju novih objekata dobija „Vračarska štedionica“ iz Beograda
Medicinske indikacije: Koštano-zglobne povrede i prelom kostiju, deformiteti na kostima i zglobovima, zapaljenje i degenerativni oblici artitisa, hemipareza, parapareze i paraplegije, dečija cerebralna paraliza i oboljenja perifernog nervnog sistema.
Mogućnosti: Zaklonjena od vetrova i naglih temperaturnih promena, Ribarska banja je prava oaza čistog planinskog vazduha, zdrave hrane i lekovitih vrela. Veliki adut turističkih radnika je i bogat kulturno-umetnički program tokom celog leta. Na otvorenoj i zatvorenoj pozornici gostuju kulturno-umetnička društva iz zemlje i inostranstva, ugledna pozorišta, česti su književni susreti, koncerti popularne i etno muzike, festivali tradicionalne hrane i starih zanata, umetničke izložbe i likovne kolonije. Ta zbivanja okupljuju i preko 3.000 gledalaca. Organizuju se i posete manastirima Sveti Roman i Pokrov Presvete Bogorodice u Đunisu, skupljanje lekovitog bilja, šumskih plodova i druge aktivnosti.

Izvor:
Banje i lečilišta Srbije - POLITIKA