Opštine Sokobanja, Aleksinac, Knjaževac i Boljevac traže da se uradi petlja na auto-putu, kako bismo imali direktan izlazak na Koridor 10 – ističe Krstić, napominjući da se ne sme dozvoliti da lični interesi nadvladaju nad javnim.

Sokobanja – Godišnje Sokobanju poseti oko sto hiljada gostiju, ali u ovoj opštini imaju velike planove da svoju ponudu podignu na evropski nivo. Ovo čuveno lečilište u 2017. obeležava 180 godina organizovanog banjskog turizma, a nadležni tvrde da imaju strategiju i plan za oporavak i razvoj, po receptu koji može da se primeni i za druge srpske banje. Oni veruju da bi od banjskog turizma Srbija godišnje mogla da zarađuje milijarde evra.

Lekoviti faktor, to jest lekovite i termalne vode i izvori, najveća je snaga Sokobanje, a srce ove banje je Specijalna bolnica za plućne bolesti, od koje opština živi. Zato su svi kategorički protiv privatizacije, odnosno prodaje bolnice i lekovitih voda, već se zalažu za to da Srbija svoj ekonomski oslonac pronađe u razvoju banjskog turizma uz partnerstvo sa privatnim investitorima.

Strategiju razvoja Sokobanje želi da primeni nova opštinska vlast sa predsednikom Isidorom Krstićem na čelu, koji je stupio na dužnost 24. juna 2016. godine. Osnovni zadatak biće da najpre zaustave negativne tendencije iz prošlosti, a da se zatim okrenu razvoju. Krstić u prvi plan ističe da loši putevi koji vode u Sokobanju mogu da pokvare utisak posetilaca.

– Na prvom mestu nam je ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu, turizam, poljoprivredu i „zelenu” ekonomiju, odnosno obnovljive izvore energije. Opštine Sokobanja, Aleksinac, Knjaževac i Boljevac traže da se uradi petlja na auto-putu, kako bismo imali direktan izlazak na Koridor 10 – ističe Krstić, napominjući da se ne sme dozvoliti da lični interesi nadvladaju nad javnim.

– Došlo je vreme da moramo da istrajemo na realizaciji naših prioriteta, a ne da odustajemo na prvoj prepreci. Nisu to tako velika sredstva koliko bi velika korist bila od ovih projekata. Očekujemo da nas primi neko iz Ministarstva za infrastrukturu i preduzeća „Putevi Srbije”, gde bismo konkretno razgovarali – najavljuje predsednik opštine Sokobanja.

Predsednik Skupštine opštine Dragoljub Jevtić dobio je posebno zaduženje da brine o termomineralnim izvorima i lekovitom faktoru, a u novembru je formirana skupštinska komisija koja vodi računa o izvorima lekovite, termalne i pitke vode na teritoriji opštine Sokobanja.

– Ako se pre dva veka znalo za lekoviti faktor Sokobanje, onda smo čvrsto rešeni da ponovo povedemo više računa o kvalitetu termalnih voda i njihovoj lekovitosti. Sve ćemo dovesti pod jedinstvenu kontrolu, čime kao opština brinemo o budućnosti Sokobanje – naglašava Jevtić.

Dr Raša Petrović bio je direktor Specijalne bolnice u Sokobanji do 1994, a posle toga na privremenom radu u Beogradu, gde je do penzije radio i kao fizioterapeut FK Crvena zvezda. Kao jedan od najčuvenijih meštana Sokobanje, želi da pomogne i podržava inicijative za oporavak i razvoj ovog mesta.

– Imamo lekovitu vodu i lekoviti gas, imamo fantastičnu prirodu, ali nemamo hotele, jer smo dva hotelska preduzeća oterali u stečaj! Od početka formiranja srpskih banja pod knezom Milošem prošlo je 180 godina, ali probleme nismo rešili na pravi način. Čuveni baron Herder je 8. novembra 1835. doneo iz Nemačke rezultate uzoraka vode iz Sokobanje i još desetak drugih naših banja i pokazalo se da nigde u Evropi nema to što ima u Srbiji – objašnjava Petrović.

Mnoga poznata imena obeležila su istoriju Sokobanje, među njima Stevan Sremac, Isidora Sekulić, kao i Ivo Andrić, koji je u ovom mestu započeo roman „Na Drini ćuprija”. Nušić je pisao: „Sokobanja, Sokograd, dođeš mator, odeš mlad.” Ovde leče reumatske bolesti, a gas radon koristan je za hipofizu, nadbubrežnu žlezdu i polne žlezde, dok u Specijalnoj bolnici leče plućne bolesti – i po tome su najpoznatiji.

U Evropi postoji 30 miliona respiratorno ugroženih ljudi i ako uspemo da privučemo svega nekoliko promila, onda smo napravili veliki posao, kaže dr Raša. Zlatno doba bile su sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka, kada je izgrađeno dvadesetak banjskih centara u Srbiji, uključujući i sokobanjski Rehabilitacioni centar od sedam spratova, za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju nespecifičnih plućnih bolesti. Specijalna bolnica puštena je u rad 1978. i tada Sokobanja postaje prepoznatljivo mesto na mapi banjskih lečilišta Evrope.

– Nije glavni problem srpskih banja u finansijama, već u opštoj neregulisanosti, nedostatku zakonskih i podzakonskih akata. Pojedinci izvlače korist, dok su država i lokalna zajednica uskraćeni. Budite sigurni da nisu srpske banje propale same od sebe i zato me raduje što vidim da premijer Vučić namerava nešto da promeni – kaže dr Petrović.

Specijalnu bolnicu za plućne bolesti, na šumovitom bregu iznad grada, s pravom nazivaju srcem Sokobanje, jer od nje žive mnoge porodice. Samo od naknade za korišćenje lekovitog faktora, opština godišnje prihoduje tri miliona dinara od specijalne bolnice. Dr Vesna Milanović, v. d. direktora ove bolnice, objašnjava da njihova zgrada pripada Fondu PIO, ali da im komercijalni kapaciteti omogućuju da samostalno rade i obnavljaju bolnicu, kupuju opremu, angažuju dodatne radnike u sezoni.

– Bolnica ima 183 stalno zaposlena i 530 postelja, od čega je 290 na raspolaganju Ministarstvu zdravlja, dok je ostalo na tržištu. Naš kardiološki centar može urgentno da zbrinjava hitne slučajeve. Imamo razvijen lekoviti faktor, poput prirodne inhalacije i termomineralnih izvora, zatim fitnes i velnes programe. Napravili smo dva bazena i slanu sobu. Nedostaje nam nova fasada i radimo na tome da se adaptira – objašnjava direktorka, ističući da je imala sastanke sa sindikatima, koji su protiv privatizacije bolnice.

– Isto smatraju svi zaposleni. Naša bolnica odlično radi, u suficitu je sa poslovanjem, isplaćuje redovno zarade i obaveze prema dobavljačima, prekovremeni rad, dežurstva, jubilarne nagrade, prevoz, energente. Svi su zadovoljni i niko ne želi da se ovakva ustanova privatizuje. Ne znam kome je u interesu da se bolnica proda, ali nama u Sokobanji sigurno nije – kaže dr Vesna Milanović.

Vlasnik lekovitog faktora je država, odnosno lokalna samouprava. Problem sa banjama nastaje jer korisnici lekovitog faktora moraju da poseduju kompletnu medicinsku službu i infrastrukturu, a ne samo sobe i apartmane.

– U Evropi je pravilo da svaka banja mora da ima 600 kvadratnih metara šume po posetiocu, a mi smo došli u situaciju da nam se grade privatne kuće na izvorištima lekovite vode – upozorava Raša Petrović i napominje da je ishrana jedan od najvažnijih faktora u banjskom turizmu i da to treba da budu lokalni proizvodi iz neposredne okoline. Recimo, kada u austrijskoj banji Bad Gaštajn ne rode šljive, onda cele godine za njihove goste nema čuvenog pekmeza.

– Francuzi su izračunali da se lečenjem u banjama godišnje uštedi preko milijardu i po evra. Razvojem naših banja Srbi bi bili ne samo zdraviji već i mnogo bogatiji narod. Imamo u Srbiji oko 50 banja, a u njima 1.500 litara lekovite vode u sekundi koja odlazi u potok, jer sada koristimo samo između tri i pet procenata tog dobra. Oko svake od ovih 50 banja ima po 10 sela. To je 500 sela, u kojima bi moglo da se angažuje po 50 ljudi, i to bi bilo 25.000 ljudi. Oni bi proizvodili kvalitetnu hranu za goste i lokalno stanovništvo i time bismo rešili problem zapošljavanja velikog broja ljudi, iseljavanja i odumiranja sela, a dobili bismo veliku količinu dobre hrane – navodi dr Raša Petrović i ističe da banjski turizam može da bude ozbiljna privredna grana samo ako država gazduje lekovitim faktorom.

Preuzeto sa www.politika.rs


Naša preporuka