Vašar u Sokobanji 2008

  Tradicionalni preobrazenjski vasar u Sokobanji, drugi od tri vasara koja se vec decenijama odrzavaju u Banji pod Ozrenom, a jedini koji traje dva dana, poslednjih godina sve vise zapada u krizu. Iz godine u godinu, ponuda trgovaca-vasardzija slabi, cene proizvoda su sve nize, ali je sve manje onih koji mogu nesto i da kupe od ponudjenog na tezgama. Obisavsi, u ova dva dana vasara, veliki broj trgovaca, dosta ih je i iz Sokobanje, saznao sam da se svi, bez razlike zale na visoku zakupninu, koja iznosi od 600 do 1.000 dinara po metru kvadratnom. Svake godine cene ponudjene robe su sve nize, a cene zakupnina sve vise. A samo mali broj mestana i gostiju Sokobanje, pazari ponesto od ponudjenog.
  Kao i svake godine i ove je bilo najvise tezgi sa garderobom, onom vasarskom i ako ste nesto ustedeli, mogli ste da kupite farmerice vec za 300 dinara ili pet pari carapa za samo 100 dinara. O kvalitetu i marki modela se na vasaru ne raspravlja, to je za butike.
Najbolje, ne samo na ovom, nego na svakom vasaru u zemlji, u bilo koje doba godine da je, prodju i nesto zarade kafedzije i restorandzije. A oni, po nekom njihovom pravilu najvise podignu cene, bas u dane trajanja panadjura. A nas covek, Srbin, kome je kafana drugi dom, ne zali da tesko steceni dinar potrosi pod satrom, ispijajuci flasu za flasom i uspaljeno tutkajuci evrice i dinare u dekolte pevaljke, koja ima stas,ali nikako i glas. Pa, ljudi moji, vasar je to, nije svakog dana i tu je sve dozvoljeno i zasto da onda domacin ne dozvoli razuzdanost sam sebi? Za gace i carape mislice sutra, ili prekosutra. Ma, kupice na sledecem vasaru, sigurno... Dok ga komsija ili rodjak ne pozove na pice, iz satre pored koje, kao slucajno prolazi. I gace odose na dobos. Odnosno, gazdi kafane i pevaljki! Oni ne kupuju krpice na vasarima.
Vidimo se na sledecem vasaru u Sokobanji.

autor:

Vladimir S. Putnik