Nekretnine u Sokobanji

  Za poslednje dve godine cene stanova i kuća   u Sokobanji su udvostručene, tako da metar kvadratni stambenog prostora u Banji pod Ozrenom sada staje 1.100 evra. Sokobanja je postala omiljena destinacija, ne samo turista i pacijenata, već i onih koji bi da nešto sagrade u njoj ili kupe stan ili kuću, a takvih je najviše  iz Vojvodine i Beograda. Ovakav trend jeste povoljan, trenutno, ali ako se nastavi ovim tempom Sokobanja može imati više štete nego koristi, mišljenja su u SO Sokobanja .
    “Veliki broj tih stanova nalazi se u turističkom prometu, a da opština Sokobanja nad tim nema nikakvu evidenciju i da, samim tim, ne ostvaruje nikakav prihod, niti kroz boravišnu taksu, niti kroz porez na ovu vrstu imovine. Činjenica je da vlasnici tih stanova koji su van Sokobanje, a najveći je broj takvih, te stanove koriste možda mesec dana godišnje za svoje potrebe, a ostali period u godini ih izdaju, tako da su, praktično, sami sebi turistički agenti. Mi te goste ne možemo da evidentiramo i po tom osnovu nemamo nikakav prihod“,- kaže predsednik opštine Sokobanja Dimitrije Lukić. 
     Investitorima je, takođe, Sokobanja omiljeno mesto za gradnju i oni kupuju građevinsko zemljište ne pitajući za cenu i za samo dve godine izgrađeno je više od deset velikih stambeno-poslovnih objekata, a mnogima je gradnja u toku. Međutim, ukoliko se nastavi sa ovom praksom, Sokobanja će biti suočena sa nizom problema, od kojih će najveći biti vodosnabdevanje i napon u električnoj mreži.
     “Ovakvu stanogradnju neće moći da prati i izgradnja komunalne infrastrukture, neće moći da prate investicije u objekte vodosnabdevanja, tako da ćemo se vrlo brzo suočiti sa problemima nedostatka dovoljnih količina pijaće vode i sa problemom loših naponskih prilika u elektro-mreži“,- upozorava predsednik opštine Sokobanja.
     Zbog toga gradnja u Sokobanji mora biti kontrolisana i uređena propisima od kojih mnogi nedostaju, ili nisu dovoljno precizni i u ovoj opštini očekuju konkretnu saradnju i pomoć nadležnih državnih institucija, kako bi se ekološki sklad u Banji pod Ozrenom i u budućnosti sačuvao.


Izvor B-92

priredio: Vladimir Putnik