DRVOSEČA POSTUPI PO BLAGOSLOVU

Ovih dana sokobanjske goste i mnoge meštane, zapanjila je odluka arhijerejskog namesnika o. Ilije Čupića, da u porti hrama sv Preobraženja Gospodnjeg, poseče četiri stabla crnog bora, zasadenih u vreme mitropolita Srbije Mihaila, kada je hram i podignut, 1892. godine. Sam mitropolit Mihailo je pre više od stotinu godina, osnovao "Društvo za uređenje Sokobanje i okoline", (osnovano u novembru 1895.g.), koje je izmedu ostalog uredilo prostor oko turskog kupatila, škole i crkve, kako bi se Sokobanja približila tadašnjim evropskim banjama. Parkovi u Sokobanji, drvoredi u blizini i oko najznačajnijih objekata u varoši, kao i šume u okolini, su - PLUĆA SOKOBANJE! Ko nam to neda da dišemo? Klimavo je obrazloženje o. Ilije, "ne pije vodu", da borovi ugrožavaju objekat, jer postoji mogućnost da usled jačeg vetra, budu iščupani iz korena. (Preporučujem mu da pročita studije o klimatskim uslovima u Sokobanji, kroz vekove.)  Još banalnija je njegova tvrdnja da se drveće ne zasađuje u blizini bogomolja.
Od davnina je u srpskom narodu postojala tradicija da kada se podiže neki objekat, kuća, škola, crkva itd. zasadi se drvo bora ili hrasta, za napredak, za boljitak porodice ili zajednice. Takode, u našem narodu postoji verovanje, a iskustvo nam kazuje da je na mestu, da kada se bor ili hrast poseku, zatvara se kuća, "gasi se ognjište"! E, da li to NEKO želi da ugasi Sokobanju? Da zaustavi napredak pojedinaca, porodica, zajednice?... Ne znamo, Bog zna. A otac Ilija to treba da ima na umu.
Stogodišnji borovi su posečeni! Motorna testera je napala prirodu - a priroda (Bog), uvek uzvrati! I to sa kamatom!

autor:

Vladimir S. Putnik