ДРАГА БАЊО, ЕВЕ МЕ!

Večeras, u posebnom sam raspoloženju: sutra, 30. aprila 2010, u 8.45,  s perona 5, autobusom "Niš-ekspresa", putujem u Sokobanju na promociju svoje tek odštampane knjige. Kartu sam, zbog Prvog maja i velike gužve, kupio pre tri dana i već imam sedište broj 24. Da sam kupovinu ostavio za danas, ne bih mogao da putujem i moje "Udruženje umetnika VRELO", moralo bi da promociju održi bez slavljenika, to jest mene!...
   U posebnom sam raspoloženju zbog više razloga...
   Prvi, ali ne po redosledu važnosti, razlog je što je ta moja knjiga štampana 35 godina posle moje prve knjige! Prvu knjigu, roman u stihovima "HOTEL JEVROPA", izdala je "Prosveta" daleke 1975, a ova, druga, zbog koje i putujem je o trojici najznačajnijih književnika koji su Sokobanju posećivali, često. Naslov ove knjige je "SREMAC, NUŠIĆ I ANDRIĆ, DRAGI GOSTI SOKOBANjE". Promocija će se održati u organizaciji mog izdavača "Udruženja umetnika VRELO" iz Sokobanje čiji sam i ja aktivan član. Hoću da napomenem da nisam član nigde, drugde, već, samo, u ovom udruženju koje uspešno vodi gospođa Jablanka Pavlović, pesnikinja iz Sokobanje. Čast mi je da budem i gost u njenoj domaćinskoj kući...
   Drugi razlog moje radosti je što u toj knjizi ima niz zapisa, citata, ocena, anegdota, sećanja i njih trojice - Sremca, Nušića i Andrića - ali i brojnih drugih autora, uključujući i moju malenkost (u knjizi imam svoj tekst "Priča o gospodinu Ivi" - što je, u stvari, moje sećanje - u vidu pripovetke - kako sam pokušao da intervjuišem Ivu Andrića u vreme kad sam, još, bio student)...
   Treći razlog je što je moje "Udruženje umetnika VRELO" u Sokobanji smoglo snage i sredstava da štampa ovu knjigu u uslovima besparice i drugih brojnih teškoća i nepogodnosti. Zadovoljan sam što će, pre sveg sokobanjska publika, moći da upozna ovu tojicu "gorostasa srpske književnisti", što će se moći ponositi novim saznanjima o njima - nekad veoma viđenim a dragim posetiocima naše Sokobanje... Sremac je, na primer, bio profesor Niške gimnazije i lako je, leti, dolazio u Sokobanju na oporavak, lečenje, druženje sa sebi ravnima - momcima kao što je i sam bio jer se nikad nije ženio. Svi u Sokobanji znaju gde je Sremac stanovao, a evo i moje knjige koja ga približava i kao pisca i kao čoveka... Nažalost, desilo se, da je i umro u Sokobanji (od trovanja krvi)... Nušić je autor onog čuvenog slogana koji je dodatno proslavio naš grad: "Sokobanja, Sokograd - dođeš star, odeš mlad!" Družio se s fotografom Sinišom Ristićem i kod njega je i stanovao (možda, čak, u Ristićevoj vili "Danče", u kojoj sam i ja stanovao, ali u vreme kad je ova vila bila na višem, uzdignutijem mestu nego što je sad gde je prezidana). I o Nušiću kao i o Sremcu ima, dosta, u mojoj knjizi... A šta, tek, reći o svetskom a nešem nobelovcu Ivi Andriću - kog sam imao čast da upoznam i lično, da budem u njegovom  domu, čak, dva puta - da sedim, pijem kafu koju nam je skuvala njegova supruga Milica... i ćaskam, ja, bedan i gladan student, promrzao jer nisam imao kaputa! Da, da... došao sam s 10 pitanja na koje je trebalo da odgovori veliki Andrić... ali, bolje čitajte u mojoj knjizi, da ne prepričavam samog sebe.... Odsedao je na više mesta, za vreme čestih boravaka u Sokobanji. Ima indicija - pretpostavki - da je, upravo u Sokobanji, najverovatnije 1942 - započeo svoje epohalno delo "NA DRINI ĆUPRIJA"! Ima zabeleženo da je baš 1942.  boravio u Sokobanji - po jednom njegovom pismu čiji sam faksimil video - u kom zabranjuje štampanje svojih pripovedaka jer ne želi da se oglašava za vreme nemačke okupacije! Radilo se i nekom zajedničkom zborniku proze, ali on nije pristao da u njemu sarađuje, BRAVO!... Zna se, takođe, da se Andrić družip s Vasom Dučićem... da je voleo Sokobanju... da ju je na više mesta preporučivao hvaleći njen vazduh, vodu i prijatne ljude... Odsedao je u hotelu "MORAVICA", što se, naravno, zna, ali ne mogu a da ne navedem koji mu se hotel najviše sviđao...
   Četvrti razlog je što ću se videti sa svojim dragim poznanicima i, mada ostajem, samo, jedan dan, što ću uživati u njihovom društvu a, nadam se, i oni u mom.
   Draga Banjo, eve me!

   Boba Mihić