DOHVATI NEBO

Tradicionalni izlet na Rtanj, sa uspinjanjem na njegov vrh, Šiljak (1560 m)  i ove godine je privukao veliki broj učesnika i protekao u veselom raspoloženju i dobroj organizaciji.
     Petnaeste sausrete odgajivača, prerađivača i berača lekovitog bilja, „Sv. Jovan Biljober – Sokobanja 2009.“, kao i sve prethodne, obeležio je izlet na Rtanj, na Ivanjdan, 7. jula, 2009. godine. Radni dan je umanjio broj posetilaca, naročito onih odvažnijih, koji bi da se okušaju u planinarenju i osvoje vrh srpskog Ararata, Rtnja, na nadmorskoj visini od 1560 metara i dohvate nebo. Ovog puta je to mnogima i pošlo za rukom, jer su niski kišni oblaci periodično pokrivali Šiljak i mnogi su imali osećaj da su „dodirnuli“ nebo. Posebnu atrakciju meštanima i gostima priredio je Petko Vuletić, iz susednog Aleksinca, koji je na vrh Rtnja stigao na dva točka. Na svom motociklu, YAMAHA XT 350, Petko se na Šiljak uspeo četrdeset puta, a od podnožja sa mesta zvanog Sastavak, do vrha potrebno mu je svega 12 minuta. Malo smo ljubomorni, jer nama koji pešačimo treba tri sata uz veliki napor i litre znoja. Samo jednom Petko nije došao do samog vrha i ruševina kapele, jer je gust oblak pokrio vrh ove, pomalo misteriozne planine.
     Oko pedesetak planinara se ove godine odvažilo na hodočašće do vrha planine, a među njima je ove godine bila i književnik Jablanka Pavlović, (63) koja je posle pedesetak godina kročila na rodno tle i napisala sledeće stihove:

„Pronađoh stope, detinjstva,
Zalivajte ih rtanjske kiše.
Ko zna da li ću ikada,
Kročiti ovde, više?“

     Nakon kraćeg predaha, svi su žurili u povratku, jer su gusti sivo-modri oblaci i grmljavina iz pravca Boljevca, nagoveštavali nevreme, a nevreme na Rtnju treba po svaku cenu izbeći. Po cenu života! Zbog elektro-magnetnog polja, kojeg emituje Rtanj, gromovi (munje) koji udaraju po njemu, odbijaju se u vidu loptastih munja i nekontrolisano i razarajućom snagom lete u raznim pravcima. Ovo svedoče meštani podrtanjskih sela Vrmdža, Mužinac i Šarbanovac. Pojedinci su ove loptaste gromove, zarad slave i u propagandne svrhe, iskoristili da javnost „obaveste“ kako na Rtanj sleću leteći tanjiri, kojima upravljaju „mali zeleni“ i šetaju se planinom. Možete da verujete, a i ne morate.
     Skupština opštine Sokobanja, OTKS, PP „ADONIS“ i mesna zajednica Mužinac, pobrinuli su se da svega bude dovoljno za oko 300 posetilaca narodne svetkovine: od organizovanog prevoza do izobilja hrane i pića, uz neizbežne trubače.
     Ako do sada niste dolazili na Rtanj, učinite to sledeće godine, 7. jula i doživite nešto novo i lepo. Samo, male zelene nećete videti! Možda u mašti?
     Vidimo se u Sokobanji.


8. 07. 2009.g.
Tekst i foto:
V.S.Putnik