Kada se u kuci dobije prinova, kad se rodi dete, mesi se "kravaj" za porodilju.
"Kravaj" se mesi bez kvasca i ne premazuje, da se dete nebi prljalo.
Za Mladence se mese hlebcici - "mladencici" od presnog testa, išaraju se "cevkom" sa razboja i premazuju se medom, "Mladencici" se nose u razmenu rodacima i prijateljima, još dok su vruci.
Ako se desi smrtni slucaj, pa se pokojnik zadesi u kuci, a dan sahrane pada u subotu, mesi se presna pogaca koja se ujutru posluži sa medom ukucanima i raodacima.
Presna pogaca se mesi i onda kada treba pripremiti hleb na brzinu, kada su pristigli slucajni gosti, a u kuci nema umešenog hleba.
U ostalim slucajevima mese se uglavnom kvasni "kiseli" hleb sa kvascem. U ranijem periodu, kada nije bilo takozvanog peštanskog kvasca, svaka domacica je pripremala kvasac u svom domacinstvu.
Kvasac se pripremao od jednog dela vec uskislog testa koje se malo razredi mlakom vodom i u zemljanom loncu - grnetu ostavi pored izvora toplote do sledeceg mešenja.
Hleb se pekao u crepuljama ili u pepelu. U koliko je pecen u pepelu, najpre se oblikovani hleb obavije orahovim lišcem i zatrpa u vruc pepeo na koji se nagrne žar sa ognjišta. U sokobanjskom kraju hleb se nije pekao u pekarama, kao što je to slucaj u Šumadiji i Vojvodini. Kada su ognjišta nestala, pecenje hleba obavlja se u štednjacima , u "rerni" u plehovima i tepsijama.
Ako se hleb pece u plehu ili tepsiji, strogo se vodi racuna da se tepsija ili pleh ne podmazuje mašcu u posne dane.

autor:
Golub Radovanovic