Posts Tagged ‘Vrmaški grad’

Oslonjena na prozor, mlada žena je zamišljeno posmatrala Rimski grad koji je bio obasjan zvezdanim sjajem. To drevno utvrđenje još uvek je odolevalo svim hirovima godišnjih doba. Ni kiše, ni vetrovi mu ne naudiše. I on u ovoj noći bdi, nepokoran, nepokolebljiv. Setila se davne priče o njegovom opstajanju pod mnogobrojnim naletima Muse Kesedžije, koji je sa jakom vojskom pokušavao da ga osvoji i pokori. U mislima je pokušavala da izgradi lik gospodarice Vrmaškog grada, kćerke Marojice Bunića, koji je bio gospodar Novog Brda gde se nalazio rudnik srebra. Divila se Marininoj nenadmašnoj lepoti i hrabrosti. Odluka te prelepe žene da svoje bogatstvo, nasleđeno od oca, preseli iz Novog Brda ovde, u Vrmžu, delovala je u prvi mah nepromišljeno. Udavši se za vlasnika Vrmaškog grada, sve svoje blago uložila je u izgradnju zidina koje i sada odolevaju zubu vremena. Pitala se, da li unutar tih zidina ima šta od od tog bogatstva. Kada bi se o tome poveo razgovor među meštanima ovog planinskog sela, niko nije pominjao kaoije nekadašnjeg velelepnog grada. Kao da ih nije ni bilo…
Zna se da je Vrmaški grad bio daleko lepši i uređeniji od Sokograda. Pričalo se da je posle pogibije gospodara grada, u boju na Kosovu, gradom upravljala njegova prelepa žena Marina. Grad je služio beogradskoj vlasteli za lov i odmor, jer je obilovao gustim šumama, bogatim divljači, koje su ga okruživale.
Kako je noć sporo odmicala, mlada žena je imala dovoljno vremena da se priseti svega što je o tome saznala tokom svog boravka ovde. Priseti se i legende o Vrmaškom gradu. Po toj legendi, Musa Kesedžija, koji je uzalud pokušavao da osvoji grad, zbog njegove dobre bezbednosti i položaja, rešio je da to učini lukavstvom. Grad je imao uzgrađen vodovod, i bio dobro snabdeven vodom i hranom, i mislio je da će ga lakše pokoriti ako pronađe vodovodne cevi i prekine dovod vode u grad. Dugo je obilazio oko grada, ali nikako da ih pronađe. Jednog dana sretne neku staricu i, dajući joj šaku dukata, zatraži od nje da mu kaže gde su cevi. Ona mu nije rekla gde se vodovod nalazi, no ne želeći da ostane bez dukata ponizno mu reče:
- Ne znam, ali te zato mogu posavetovati. Nazobaj dobro svoje konje i pusti ih. Oni će ti reći gde su…
On je posluša. Nahrani dobro konje i oni su od žeđi kopali kopitama sve dok nisu pronašli cev, koja ubrzo potom bi prekinuta. Tako je grad porobljen. Žena na prozoru, zaneta svojim maštanjem, imala je utisak da u ovoj mukloj noći vidi sve te događaje. Činilo joj se, da će se svakog trenutka otvoriti kapije drevnih zidina, na kojima će se pojaviti prelepa Marina. Iz sanjarenja je prekinuše neki čudni zvuci i glasovi koji su dolazili baš iz tog pravca. Izađe pred kuću, da malo bolje osmotri šta se događa. Skrivena u žbunu jorgovana, ugleda grupu ljudi kako u koloni idu stazom prema zidinama. Nosili su lopate i krampove, a na leđima rančeve. Zadnji u koloni bio je i naoružan. U prvom trenutku sve joj je ličilo na dečju igru i umalo da se nasmeje. Tada se seti priče jedne seljanke, koja je te zime na mobi, pričala kako nepoznati ljudi svake noći dolaze i prekopavaju stari grad u nadi da će pronaći zlato. Mlada žena nije verovala, čak se i smejala govoreći da niko nije lud da posle toliko godina prekopava zidine.
Što je tiše mogla, obuzeta strahom, vratila se u kuću.
Sutradan je saznala da je te noći iskopan ogroman rov, do same ograde njihove kuće. Tek tada je shvatila u kakvoj bi opasnosti bila da su je, kojim slučajem, “tragači za zlatom” primetili.
Zidine Vrmaškog grada odolevaju vremenu, a priča o prelepoj Marini i zakopanom blagu prenosi se iz generacije u generaciju…

(pripovetka iz knjige “Dok Timok priča”)

* * *

Sokobanja,                                                                             autor:
jun, 2008.g.                                                                 Slađana MILIJIĆ

DOK TIMOK PRIČA
(zbirka pripovetki)
Slađana Milijić je pesnik i ima objavljenu zbirku pesama “POBEDE I PORAZI”. Ovom knjigom, zbirkom pripovetki, Slađana je zakoračila u svet stvaranja proznih dela i odlično se snašla. Njene priče žubore, baš kao i Crni Timok, o kojem piše i čitajući ih uživamo u ambijentu u kome se radnja odvija. Neke od priča objavićemo na sajtu, a ako želite knjigu možete je poručiti od autora, na broj tel. 018/ 833-794. Cena je 150,oo dinara + PTT troškovi.
* * *

Sokobanja,
17.09.2008.g.                                                              Vladimir S. Putnik