Posts Tagged ‘pumpadžija’

U aprilu je bilo sedam godina kako šljakam na pumpi… To vam je ona mala pumpa na izlasku iz grada, s desne strane, ako idete starim putem za Beograd.
Odavde, naravno…
Ako idete starim putem za Beograd iz nekog drugog mesta, onda je pomalo komplikovano da objašnjavam. Nije to od presudnog znacaja…
Pumpa, uglavnom, radi non-stop, a ja uglavnom radim u trećoj, od 22 do 06, na lični zahtev. Više volim tako.
Nigde nikog…
Ponekad, doduše, samoupravljači provale da će poskupeti benc, pa otegnu kolonu kao futoški svatovi. Kad se tako zakuva, zujim kao mali Japanac.
Inače, laka nirvana! Kao na graničnom prelazu u prijateljsku Albaniju. Van sezone…
Govorili su mi da se čuvam pijanih budala. Čuvao sam se treznih budala, za svaki slučaj. I? Da li je dosadno?
O, da, dosadno je, hvala na pitanju. I hvala Bogu… Dosada je moj hobi…
Neki tipovi rade kao dubleri za opasne scene u porno-filmovima pa im dosadi, a da neće na benzinskoj pumpi, na sporednom putu, u, recimo, dva i petnaest noću!… Snalazim se. Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi. Što se mene tiče, više i ne moraju da rade na tom. Ovo, baš, nisu neka vremena za zaustavljanje. Složim poneki pasijans, najčešće onaj od devet prema jednoj karti, crveno na crno, ne znam kako se zove… Otvorilo mi se, već, više puta i – mada svaki put uredno nešto poželim -  želje mi se, baš i ne ispunjavaju. Negde je zapelo… Možda se ispunjavaju nekom drugom?! Ne bi bilo prvi put…
Nema veze, ne ljutim se. Dobre su to želje, šteta bi bilo da, samo, tako propadnu.
Svrate, često, poštari, ovi što voze na aerodrom, sabiju politru brendija, ili hladnu pivčugu, i ostave mi sutrašnje novine. Sutrašnje, nego šta! Uvek sam išao ispred svog vremena… Zavirim da li ima nekog od naših među smenjenima ili rehabilitovanima tog dana, proverim malo politiku i sport, tek da vidim da li je Savez još na prvoj, a Podsavez na poslednjoj strani, i, jasno, rešim ukrštene… Banja u Belgiji, prevlaka na Malaki i Ita Rina… Glumica koja je tek u ukrštenima odigrala ulogu svog života!
Ali, da ne foliram, najviše slušam radio…
U noćnom programu sve ga cešće “ugnječe” s nekim gostima, ali bude i muzike. Urednici su, više-manje, s  Gerontološkog, pa se provuče i neka moja stara pesma. Nikad nisam voleo da ih čujem na radiju… Nikad? Nikad nekad… Sad se, sav, raznežim, kao učiteljica u penziji. Da, da, pesme još uvek pamte, a mene, još uvek,  zaboravljaju… Mušterije se prave blesave. Poneko me i prepozna, ali me “definitivno” niko više ne tretira!
U prvo vreme, igrao sam se Grete Garbo, nabijao kapu i tamne cvikose, ali to je istorija. Sad me mnogi ne bi identifikovali ni kad bih točio naftu s  gitarom oko vrata, a pritisak u gumama merio bežičnim mikrofonom…

(Đorđe Balašević: “TRI POSLERATNA DRUGA” – odlomak)

oOo