Posts Tagged ‘alkohol’

“ŠTA JE TO U LJUDSKOM BIĆU ŠTO GA TERA PREMA PIĆU?!”

Kad ovo pročitate -
prestaćete da pijete!

Neka alkoholna pića su: pivo (obično od 5-20 % alkohola), vino (obično od 8 do 20 % alkohola), žestoka pića (obično više od 40 % alkohola), zaključno s apsintom (koji ide i do 89,5 % alkohola). Alkohol koji pijemo u alkoholnim pićima nije isti kao onaj što se koristi za dezinfekciju u apotekama (isopropil alkohol)! Etanol je jedini alkohol koji ne izaziva veća oštećenja na ljudski organizam i ljudi se često otruju misleći da je svaki alkohol sličan, zato pića proizvedena u nepoznatoj domaćoj radinosti treba – po svaku cenu – izbegavati (setite se slučaja sa metanolom, pre više godina u Srbiji: šta se, tad, desilo!).
Reakcije na alkohol su individualne, tako da se mogu veoma razlikovati od osobe do osobe. Takođe, reakcije zavise od organizma svake osobe, njenih godina, pola, zdravstvenog stanja, psihološkog stanja i, naročito, od unesene količine alkohola: to je najpresudnije! (Među brojnim ljudskim glupostima je da se alkoholičari hvale ko je koliko popio, ko više… ili, još, više!… Čak se klade da li neko može da popije litar žestokog pića, i to naiskap! Naravno da može, nađe se i takva budala i, čim to “završi” (ako uspe da završi!) pada na mestu mrtav!!! U jednom momentu – bukvalno – u sekundu – ode Bogu na istinu!).
Kad se popije, piće ulazi u stomak gde se apsorbuje i ulazi u krvotok, a krvotok prenosi alkohol po celom telu, ali se efekat najviše primećuje u mozgu. Prisustvo ili odsustvo hrane u stomaku je najvažniji činilac kod apsorpcije alkohola. Ako je stomak prazan, koncentracija alkohola u krvi narasta veoma brzo i već za jedan sat dostiže svoj vrh. Ista količina alkohola na pun stomak apsorbovala bi se dva sata. Koncentracija alkohola u krvi može biti i tri puta veća kod osoba sa praznim stomakom, nego ista ta količina alkohola popijena na pun stomak. Ovo su nepobitne činjenice koje “običan” čovek zaboravlja, ako je i znao! Takođe, ista količina popijenog alkohola će dostići različitu koncentraciju u krvi u zavisnosti od pića koje se pije (pivo se lagano apsorbuje, dok „shots“, tj., “kratka pića”  koja se piju naiskap, ostvaruju veću koncentraciju alkohola u krvotoku). Brza apsorpcija alkohola može blokirati centar za disanje u mozgu i dovesti do nesvesti ili smrti. Do ovih stanja se obično dolazi kad osoba popije više “kratkih pića” u kraćem vremenu.  Nekad ljudi “navrnu” (kakav odvratan  izraz!) “par” (oko 5) čašica kod kuće pre nego što pođu u noćni provod – jer je na nekim mestima alkohol nedozvoljen, ili, često, preskup. Ako ova osoba sedne u kola, odmah, zatim, njen nivo alkohola u krvi može i dalje biti u ograničenju, ali efektivan uticaj popijenog alkohola na mozak je u tom momentu znatno veći što može dovesti do saobraćajnog udesa (što se, nažalost, i dešava!).     Deblje osobe takođe bolje podnose alkohol zbog masnog tkiva i mišićne mase koja ga apsorbuje. S druge strane, ove osobe ga sporije izbacuju iz organizma – to se ređe zna, začudo!  Organizam odraslog čoveka razlaže otprilike jednu čašu viskija za jedan sat.  Sve preko tog, predstavlja prezasićenje u organizmu i dovodi do taloženja alkohola u krvi, u tkivima i čeka na svoj red da ga jetra obradi! Sve veća koncentracija alkohola u krvi dovodi do sve veće intoksinacije – čitaj: trovanja! – alkoholom. Takođe, metabolizam – razmena materija – ubrzava se, da bi se alkohol brže apsorbovao, što dovodi do brže apsorpcije drugih eventualno unesenih lekova, što može izazvati posebnu štetu (lekovi su manje efektivni jer ih organizam brže izbaci iz tela!; malo ko od “običnog” sveta ovo zna, a važno je i te kako!).

LAŽNO ZADOVOLJSTVO!

Dok pije, čovek oseća zadovoljstvo i opušta se. To, obično, kratko traje, osoba postaje pričljiva i društvena. Kad telo počne da odstranjuje alkohol iz tela, ovo osećanje biva zamenjeno “sedacijom”, pa osoba postaje tiha i povlači se! Videli ste, to, siguran sam! A da bi izbegla ovaj efekat, većina ljudi nastavlja da pije, da bi održavala prvobitno stanje zadovoljstva! I tako, čovek sam sebi “kopa nesreću”! Glupo – ali veoma istinito!
Neka materija može delovati na ćelije mozga inhibitorno ili stimulišuće (čineći ćelije aktivnim i poboljšavajući  vezu  među njima i obratno). U principu, alkohol ima inhibišući (depresivni) efekat na ćelije, gaseći komunikaciju među njima. S druge strane, često, u početnim fazama ispijanja pića, ljudi se osećaju stimulisano. Ne zna se, tačno, kako dolazi do ovog kontrasnog dejstva, ali se može zaključiti da mala količina alkohola stimuliše ćelije, a da ih dalje uzimanje alkohola gasi – i to munjevito!
Alkohol izaziva povećano lučenje norepinefrina i dopamina, kao i povećano lučenje u GABA sistemima, beta endorfina u hipotalamusu. Alkohol deluje na GABA i Glutamat neurotransmitere. Kad GABA biva izlučena, ćelija čiji receptori su je primili, zaustavlja svoju aktivnost. Kad  GLUTAMAT biva izlučen, ćelija postaje aktivnija. Alkohol povećava lučenje GABA transmitora, a smanjuje lučenje Glutamate transmitera i na taj način gasi, tj., deaktivira ćelije u mozgu.
Uticaj na GABA neurotransmitere daje opšti sedirajući efekat koji osećamo, dok je uticaj na Glutamat nešto specifičniji i deluje tako što ometa nastajanje nove memorije (sećanja) i razmišljanja na složen način. Čak i pri veoma malim dozama alkohola, receptor Glutamata zvani NMDA biva blokiran, a on je odgovoran za formiranje nove memorije, što objašnjava teškoće u sećanju koje ljudi mogu da iskuse dok piju. (Ima pijanaca koji ne znaju ni kako se zovu! Ni gde stanuju!). Gubitak memorije se pokazao kao mnogo češći pratilac pijanstva nego što se pre mislilo (40 % studenata). Sam gubitak memorije možda ne bi bio toliki problem, koliko ponašanja koja se obično dešavaju za vreme njenog gubitka, većina ispitanika bi kasnije saznala za seksualne aktivnosti, tuče i druga problematična ponašanja koja mogu imati ozbiljne i dalekosežne posledice do katastrofalnih razmera, pa i smrti! Takođe, zbog teškoća u memorisanju, čak ni veoma male količine alkohola (pivo ili dva!) se ne preporučuju kad pokušavamo da nešto naučimo ili zapamtimo (pred prezentaciju, ispitni period i sl.).
Dopamin je neurotransmiter koji je odgovoran za naše osećaje sreće i zadovoljstva. Alkohol potpomaže lučenje dopamina (čini nas trenutno srećnijim!… kakva ironija!), ali samo dok se koncentracija alkohola u krvi penje. Tako da se osećaj zadovoljstva dobija samo u prvim trenucima posle ispijanja pića. To može terati ljude da piju nove i nove količine, da bi iskusili tih “par trenutaka”  povećanog zadovoljstva. Problem je što osećaj zadovoljstva posle “par trenutaka” iščezava, a koncentracija alkohola u krvi koja dalje izaziva neželjene efekte ne iščezava, već se taloži i brzo raste!
Mamurluk je dobro poznat pratilac alkohola. Karakteriše ga najviše glavobolja, osim što se mogu javiti i muka i povraćanje. Verovatno je vezan za efekat koji alkohol ima na krvne ćelije i na ravnotežu tečnosti u organizmu. Preporuka je pojesti nešto lagano i popiti više tečnosti (vode ili prirodnih sokova). S tečnošću je najbolje početi  pre spavanja jer, kad se glavobolja već razvije, teško je odagnati.
Velika je skupina efekata od alkohola na čoveka, pozitivnih, neutralnih, negativnih, trenutnih i trajnih. Dajemo vam negativne!

NEGATIVNI EFEKTI ALKOHOLIZMA

- Povećanje tolerancije (traži veće doze da bi izazvao isti efekat),
- Smanjena koordinacija,
- Nystagmus, teškoće fokusiranja pogleda i poremećaj u vizuelnoj sferi, nemogućnost dobrog opažanja (boja, oblika, kretanja i dimenzija),
- Muka, povraćanje (povraćanje koje se može javiti u nesvesnom stanju može dovesti do gušenja i smrti!),
- Smanjena kontrola impulsa,
- Emocionalna osetljivost (bes, tuga!),
- Diuretički efekat, povećano uriniranje,
- Konfuzija i vrtoglavica,
- Pomućenje svesti i gubitak sećanja (veće doze!),
- Smanjene inhibicije i povećana mentalna konfuzija mogu dovesti do neželjenih ponašanja (silovanje, ponašanja ugrožavajuća po život…!),
- Mamurluk koji traje od 12-36 sati, od blažih do teških oblika…

TRAJNE POSLEDICE ALKOHOLIZMA

- Posledice od rizičnog ponašanja uzrokovanog smanjenim inhibicijama i rasuđivanjem (smrt i povrede od vožnje u pijanom stanju, tuče, silovanja, neželjena trudnoća, HIV i druge polne bolesti od nezaštićenih seksualnih odnosa itd),
- Oštećenje grla, od iritacije do teškoće gutanja, nadutosti, krvarenja itd. Može dovesti i do kancera grla,
- Oštećenje srca (slabi ga i onemogućava u funkciji pumpanja krvi), povećava krvni pritisak što dovodi do povećanog rizika od infarkta i moždanog udara,
- Oštećenje mozga,
- Oštećenje jetre (ciroza), iritacija stomaka uopšteno, povećan rizik za čir i rak,
- Oštećenje ploda i pobačaj kod trudnica kod većih doza ili češće upotrebe,
- Smanjuje testosteron i onemogućuje  ili smanjuje seksualno funkcionisanje,
- Koma i smrt (ekstremne doze)!!!

MOGUĆNOST SMRTNOG ISHODA!!!

Problemi mogu nastati kad se alkohol pije jako brzo (u igrama s alkoholom!… postoji i takva glupost!; ili kad se u koktelima i punčevima alkohol skoro ne oseća!). Naročito je rizično piti alkoholno piće na prazan stomak. Pri padanju u nesvest, komi ili problemima s disanjem (!) momentana medicinska intervencija Hitne pomoći je neophodna! Ponekad su važni i sekundi!!! Takođe, povraćanje u polusvesnom i nesvesnom stanju dovodi do smrti gušenjem!!! Onesvešćena osoba ili osoba koja je zaspala i dalje apsorbuje količine alkohola koje je unela u sebe i može umreti u snu (!!!), ako su te količine prevelike. Zato ne ostavljajte osobe koje su zaspale u alkoholnom stanju i proveravajte ih redovno dok spavaju – možda ćete ih spasiti sigurne smrti!!!…
Dakle, čitate li ovo?!
Jeste li, već, prestali da pijete?!
Krajnje je vreme – AKO VAM JE ŽIVOT MIO!!!…

ALKOHOLNA PIĆA I TRUDNOĆA

Kod trudnica alkohol direktno odlazi fetusu. To je strašno! Studije pokazuju da tkivo fetusa upije veću količinu alkohola nego tkivo majke!!! Ovo je užasno!!!
Studije su pokazale postojanje FAS (alkoholni sindrom fetusa) koji uključuje fizičke deformitete i mentalnu retardaciju. Ovo važi za majke koje učestalo koriste alkoholna pića i u većim količinama.
Kod majki koje su umereno koristile alkohol, studije su pokazale mogućnost razvoja FAE sindroma koji podrazumeva hiperaktivnost dece u kasnijem vremenu, razdražljivost i impulsivnost. FAS i FAE deca se razlikuju od klasičnog hiperaktivnog sindroma (ADD) po tom što su oštećenja više usmerena na intelektualno funkcionisanje. Kod ove dece IQ je ispod proseka, do srednje mentalne retardacije!
Prestanite da pijete – ŽIVOT VAS MOLI!!!…
Dakle, deca majki koje su umereno pile u trudnoći takođe pokazuju značajno oštećen intelektualni kapacitet, što prosto znači da ne postoji granica korišćenja alkohola bez rizika u trudnoći i da trudne žene jednostavno ne treba da piju, ako im je stalo do normalnog intelektualnog razvoja deteta. (Naravno, ima trudnica koje nisu svesne ovog, kao, npr., šizofreničarke i dr.!)…

ŽENE I ADOLESCENTI – POSEBNO DEJSTVO

Neka istraživanja su dokazala da sposobnost za učenje može biti značajno oštećena kod adolescenata koji piju alkoholna pića. Takođe, alkohol utiče na mozak u razvoju (do 25 godine života) sasvim drugačije. U svakom slučaju, mlad mozak je podložniji oštećenima nego stariji, kad su u pitanju veće količine alkohola.
Žene imaju obično manju telesnu masu, što utiče na to da alkohol deluje brže i njegova koncentracija u krvi biva veća. Dakle, žene treba da budu svesne da će ista količina alkohola kod njih imati jače dejstvo (i izazvati eventualna veća oštećenja!). Osim tog, kod žena je pronađen veći rizik od oboljenja jetre, pankreasa, visokog krvnog pritiska, infarkta, moždanog udara, kao i od raka dojki. Takođe, pokazano je da žene koje piju, imaju teškoće da nađu partnere koji će ih tolerisati (čitaj: trpeti!), tako da je stopa razvoda kudikamo veća, kao i nemogućnost ostvarivanja veze, a zatim i da ove žene mnogo više trpe nasilje, pogotovo seksualno.

ALKOHOLNA PIĆA I SEKSUALNOST

Obično se alkohol povezuje s povišenim opštim raspoloženjem, dobrim provodom, pa i seksualnom aktivnošću. Smatra se da piće doprinosi seksepilu neke osobe. Ludo verovanje! Činjenice su zapravo potpuno drugačije.     Osoba koja je popila, može se osećati seksualno poželjnijom, ali istina je da njen organizam nije „u stanju“ da iznese seksualnu aktivnost na zadovoljavajući način, ni po osobu pod alkoholom, ni po partnera. Kod većine muškaraca javlja se zapravo privremena impotencija.
Kod hronične upotrebe alkohola, stvari se još pogoršavaju: 40 do 90 % muškaraca koji piju kažu da im se seksualna želja znatno smanjila.   Erekcija se teško postiže, kraće traje, nije kvalitetna, produkcija sperme je značajno smanjena, dolazi i do smanjivanja testisa. Nekad se javlja i sindrom FEMINIZACIJE – gubitka dlake, kao i do povećanja grudi kod muškaraca. Sve gore od goreg! A budale i dalje piju!

OPASNE KOMBINACIJE S  DROGAMA I LEKOVIMA

Opasno ga je mešati sa svim što ima smirujuće i uspavljujuće dejstvo. Tu spadaju drugi sedativi i anksiolitici (barbiturati, valijum, benzodiazepini, antihistamini, pilule za spavanje), opijati (heroin, morfin, demerol) itd. Kombinacija može izazvati komu i smrt!!!
Manje doze u kombinaciji dovode do nemogućnosti da se donose odluke, jasno razmišlja, a pogotovo vožnja kola predstavlja ogroman rizik. Ovo važi i kad se na dva-tri piva doda i mala doza sedativa. Ovo se odnosi i na antihistamine (protiv alergija). Sličan efekat je i s antipsihoticima.
Pilule za kontracepciju usporavaju izbacivanje alkohola iz tela i produžavaju njegovo dejstvo na organizam.
Neki antibiotici u kombinaciji s  alkoholom mogu izazvati povraćanje, mučninu, glavobolju, pa čak i epileptične konvulzije. Sem tog, kako alkohol ubrzava metabolizam u organizmu (razmenu materija), tako smanjuje dejstvo unetog antiobiotika jer se i on brže izbacuje iz organizma.

HRONIČNA (ZLO)UPOTREBA

Kad govorimo o alkoholu, prostor između povremenog uzimanja (bez štetnih posledica, a s uživanjem kobajagi beneficija koje alkohol pruža) i upotrebe alkohola koja ostavlja trajne posledice je veoma mali.
Kao što je već rečeno, svakodnevno uzimanje alkohola preko jedne čaše pokazalo se kao veliki rizik sa srčani udar i oboljevanje od raka. Pre nego što pređemo na pregovore tipa – dobro, a dva pića u dva dana ili dva pića u tri dana ili dobro se ušljokati „samo“ jednom nedeljno – pogledajmo – o, nerazumni!!! – posledice hronične upotrebe alkohola.
Brain-imaging tehnika, omogućila je posmatranje uticaja alkohola na moždane ćelije i ustanovila da hronična upotreba dovodi do izumiranja nervnih ćelija (ne i ćelija moždane mase koje ih okružuju), suportativne ćelije se obnavljanju pri prestanku pijenja, ali nervne ćelije NE!!! – tako da većina moždanih oštećenja ostaju – za ceo život!!! Neki delovi mozga su neotporniji na alkohol i lakše propadaju (korteks, tj.,  centar celokupnog svesnog psihičkog života, a pogotovo centralni režanj koji je odgovoran za koordinaciju mentalnih funkcija, rešavanje kompleksnih problema, procena situacije i plana akcije) Drugi specijalno osetljiv deo su mammillarna jezgra koja su odgovorna za memoriju. Takođe, nedostatak  vitamina koji se javlja kao posledica hronične upotrebe dovodi do poremećaj pamćenja, konfuzija i nedostatka  koordinacije – a, zatim i amnezije, apatije i dezorijentacija!!! U vremenu i prostoru!!!…
Postavlja se pitanje da li postoji mogućnost povećane upotrebe alkohola koja ne dovodi do moždanih oštećenja.
Mnogi ljudi koji dosta piju ne pokazuju znake disfunkcije. Ipak, iako se oštećenja ne vide na prvi pogled, to ne znači da ih nema! Istraživanja na životinjama kod kojih je lakše pratiti oštećenja nedvosmisleno pokazuju izumiranje velikih površina nervnih ćelija i kod umerenijeg pijenja alkoholnih pića, pogotovo u regiji hipokampusa.

ALKOHOL OŠTEĆUJE SLEDEĆE…

1. Memorija
U pitanju je mogućnost formiranja novih sećanja, dok sećanje na prethodno se odvija neometeno.
2. Apstraktno razmišljanje
Podrazumeva interpretaciju značenja, geometriju, algebru, razmišljanje o bilo čem van konkretnih objekata i stvari koje vidimo oko nas).
3. Rešavanje problema
Rešavanje problema podrazumeva promenu u strategiji pristupa problemima, mentalnu fleksibilnost, hronično pijenje ubija sposobnost promene direkcije u mišljenju koja je neophodna ze efikasno rešavanje problema.
4. Pažnja i koncentracija
Ne mora biti očigledna, ali se obično pokazuje pri zadacima koji zahtevaju ove funkcije.
5. Percepcija emocija
Deo mozga koji je odgovoran za tačno čitanje tuđih emocija se pokazao kao vulnerabilan na alkohol, tako da se pri hroničnom alkoholizmu gubi ova sposobnost.
Da li se ove sposobnosti vraćaju pri uspostavljanju apstinencije (prestanku korišćenja alkohola)?
Neke funkcije se delimično oporave dva-tri meseca posle poslednjeg pića. Nažalost, veći oporavak posle tog nije uobičajen. Naravno, s prestankom konzumiranja alkohola nema daljih moždanih oštećenja, do kojih bi verovatno došlo njegovim daljim konzumiranjem.

DA LI SAM ALKOHOLIČAR?

Postoji upotreba alkohola, zloupotreba alkohola i zavisnost od alkohola.
Zloupotreba alkohola podrazumeva
upotrebu alkohola koja predstavlja rizik po zdravlje i dovodi do određenih problema u ponašanju i s drugim ljudima – znači: i jedno i drugo!
Zavisnost uključuje i potrebu za alkoholom nad kojom osoba gubi kontrolu; kao i fizičke simptome i pojavu krize kad alkohola nema. Posle jednog sata bez pića, već se javljaju simptomi kao što su tremor (trešenje), anksioznost, poremećaj spavanja, a u težim slučajevima halucinacije i epileptički napadi.
Svako može postati alkoholičar. Ovo se ne zna dovoljno! Mnogi misle da se “to” njima ne može da desi! I, šta? Počnu da “pijuckaju”, pa “piju” pa “loču” – i eto problema, ne jednog već sto!     Produžena upotreba alkohola utiče na mozak, menja ga i stvara strahovitu  zavisnost – kao da je u pitanju pravo drogiranje! Iako možemo teoretisati o tom koje osobe su podložnije alkoholizmu. i sl., svaka osoba može uneti dovoljno alkohola u svoj sistem u produženom vremenskom trajanju i tako  stvoriti “svoju” alkoholnu zavisnost.

ALARM – TRI PIĆA DNEVNO!!!

Svako ko pije više od 3 pića dnevno je na granici alkoholizma. JESTE LI OVO ZNALI?!
Posebno su u riziku osobe koje piju da bi se smirile, zaboravile na probleme i regulisale svoja emotivna stanja.
Alkoholizam nije genetski predisponiran (iako postoji određeni genetski uticaj, to je utvrđeno!), ali život u porodici koja ima člana alkoholičara predstavlja značajan rizik za razvoj alkoholizma (pogotovo važi za dečake!).

DA LI SAM ALKOHOLIČAR?

Test – da li sam alkoholičar:
Da li ste ikad osetili potrebu da smanjite upotrebu alkohola?
Da li ste bili iziritirani nekad tuđom kritikom na račun vašeg pića?
Da li ste se nekad osetili krivim što pijete?
Da li ste ikad osetili potrebu da popijete piće ujutru, čim se probudite?

Rešenje: Ako ste odgovorili na dva ili više pozitivna odgovora – znači da imate (ili ste imali u prošlosti) problem s alkoholizmom!

Test 2 – da li sam alkoholičar:
Da li vam je sada potrebno više pića nego ranije da biste osećali dejstvo alkohola?
Da li su se nekad vama bliski ljudi žalili na vaše pijenje ili brinuli za vas?
Da li nekad uzmete ujutru piće “da se probudite”, “da dođete sebi”, “da progledate”, “da se osovite”, “da se osetite živi”…?
Da li su vam nekad drugi ljudi saopštili o nečem što ste rekli ili uradili pod dejstvom alkohola, a da vi tog uopšte  niste mogli da se setite? (“Šta, tako je bilo?!… Ja, to, rekao?!… Ja, to, uradio?!… Pojma nemam!).
Da li ste ikad osetili želju da smanjite pijenje alkoholnih pića?

Rešenje: Ako ste odgovorili na tri ili više pozitivna odgovora – znači da imate (ili ste imali u prošlosti) problem s alkoholizmom!

Ako su vam prethodni testovi ukazali da imate problem s pićem, odredite u kojoj ste fazi alkoholizma?

1. Pretoksikomanska faza:
- Prisutna je povišena tolerancija (treba vam sve veća količina alkohola da biste osetili njegovo dejstvo).
- Alkohol se koristi da bi se ublažila napetost, strah i sl. (psihološke potrebe).

2. Toksikomanska faza:
- Postoji gubitak kontrole (kad pijete, ne možete se zaustaviti dok se ne napijete!).
- Javljanje alkoholne amnezije – potpune ili delimične, postoji nesećanje – čitaj: zaboravljanje!… događanja u toku vašeg pijanstva.
- Nemogućnost apstinencije (uzdržavanja) – to je kritična faza poznata kao «fenomen prve čaše». Jedan deo alkoholičara pije po sistemu “dolivanja” (“kap po kap i nije greda!”)  što omogućuje neprekidnost, stalnost  održavanja alkoholemije u krvi kako biste mogli da funkcionišu, jer, u protivnom, nastupa apstinencijalna kriza. (Jeste li za ovo znali?!)
- Pad tolerancije (hronična faza ) – nastaje u završnoj fazi bolesti, npr., neko ko je je dnevno pio 1 litar žestokog pića – često ne može da popije više od jedne do dve čaše! (A šta kažete na ovo “čudo”?!).

MISLIM DA SAM U PROBLEMU. ŠTA DA RADIM?

Često ljudi misle da je za izlazak iz problema kao što su alkoholizam, korišćenje droga i drugih „nestašnih“ ponašanja dovoljno da se osoba „uozbilji“, da se trgne, da ima čvrstu volju. Shodno tom, osoba koja je u problemu se smatra krivom što nije u stanju da se izbori s njim, razmaženom i maltene bezobraznom, kao da to čini drugima u inat, a ne samoj sebi. Generalni stav ume da bude i da treba samo malo „dati po turu, pa da vidiš kako bi on/ona meni…“.
O, o, o!… KAKVA ZABLUDA!!!
Svako ko misli da bi se on lako izvukao iz zavisnosti kao što su alkoholizam ili korišćenje droga, nek  proba da se uzdrži od seksa ili hrane (naravno uz konsultaciju s lekarem) u periodu od 2 meseca. PA DA VIDI KAKO ĆE SE “PROVESTI”!!! Potreba za pićem ili drogom, jača je od seksualnog nagona, a često i od nagona za jelom. JESTE LI OVO ZNALI?!
Povrh tog što su ovi stavovi prosto netačni i ne sadrže veće preklapanje s  realnošću, oni su i jako štetni, kako po osobu koja je zavisnik, tako i po njene najbliže.
Alkoholizam i narkomanija su bolesti zavisnosti i kao i druge bolesti zahtevaju određeni tretman.
Da su alkoholizam i narkomanija pod kontrolom subjekta (tj., osobe koja od njih boluje), onda problema ne bi ni bilo! Kako neka osoba izgubi kontrolu nad svojim pijenjem ili uzimanjem droge i tako razvije zavisnost – apsurdno je od nje očekivati da tu kontrolu spontano sama vrati putem snage volje ili iz griže savesti („vidi šta si nam učinio, kako ti nije žao… kako te nije sramota…”, itd.). Lisica ne odseca sebi šapu što voli, nego što joj je ista zarobljena u klopku. Iako postoje primeri osoba koje su uspele same svoju zamku da otvore, većina može ceo život uludo čekati da se to desi.

Alkoholizam kao bolest se definiše prema postojanju sledećih simptoma:
1. Jake žudnje, potrebe za pićem;
2. Nemogućnost kontrole pijenja (nemogućnost smanjenja ili prestanka);
3. Razvoj fizičke zavisnosti (uključuje simptome kao što su muka, znojenje, tremor (tj., trešenje, drhtanje), anksioznost (tj., uznemirenost), itd., kad alkohol nije u organizmu;
4. Porast tolerancije (potrebna je veća količina pića da bi se izazvao isti efekat).
Prestanite da pijete – zbog ŽIVOTA!

B. M.

oOo