KASPER* I DRUGOVI NA DOČEKU NOVE GODINE U SOKOBANJI

Bliži se doček nove godine. Tradicionalno, svako od nas razmišlja da, u okviru mogućnosti, organizuje to veče na najbollji mogući način. Ko ima malo više novca dočekaće novu godinu u nekom od restorana, kafića ili hotela, dok će većina ipak ostati kod kuće. E, sad nisu problem Sokobanjci, nego ono malo gostiju koji će se odlučiti da dođu ovde i potroše svoj novac u ta dva ili tri dana. Dok se svi, i oni koji se nazivaju turističkim mestima i oni koji to nisu, trude da organizuju doček nove godine na trgovima i dovode sve one koji imalo nešto znače na estradi, kako bi nakon tog dočeka popunili ugostiteljske objekte i povećali promet, genijalci* iz Sokobanje jednostavno kažu, nema dočeka na trgu. Nema para. Pa, ne može ni da ih ima kada je Sokobanja prazna i tek se po neki zalutali gost pojavi. Da li je organizacija dočeka na centralnom gradskom trgu toliki problem? Ne bi trebalo da bude, ukoliko pretendujete da budete ozbiljna turistička destinacija koja je poželjna za obilazak tokom većeg dela godine, a ne samo tokom leta. Međutim, najlakše je reći, nema para i to se ne isplati. Pa ne isplati se kada se o tome nije razmišlajlo na vreme, kada nema reklame ni na jednom mediju i kada niko živ i ne pomišlja da dođe u Sokobanju na doček. Dobro, možda će da se ponovi prošla godina, kada je možda u Sokobanji bilo negde oko 1500-2000 gostiju, ali ni tada nije bilo dočeka na trgu, a kolika je bila zarada od njih slobodno može da se proveri kod svakog ko je računao da će gostiju biti više.

Jedna od protivteza zašto ne treba organizovati doček na trgu je i ta da bi to bila nelojalna konkurencija hotelima koji tradicionalno organizuju dočeke. Nonsens. Kada saberemo kapacitete svih sokobanjskih hotela, dakle koliko imaju mesta u svojim restoranima, ne dobija se više od 2000 gostiju. I to po uslovom da su popunjeni 100%. A, sa druge strane, oni koji bi da dočekaju novu godinu na otvorenom i onako ne idu u hotele. I tu dolazimo do glavnog pitanja. Kome ne odgovara da u Sokobanju za doček dođe još par hiljada ljudi iz okolnih gradova i mesta, plus da domoroci imaju takođe gde da izađu, dočekaju Novu godinu i Deda Mraza? Pa,  nakon toga da nastave veselje po kafićima, restoranima, kafanama i ko zna gde još. Da li to one kojima jee to posao mrzi da rade za novogodišnje praznike ili je u pitanju neznanje ili zla namera? Odgovor veerovatno znamo svi, ali jednostavno zaokupljeni problemima ne želimo da ga javno saopštimo, a možda ima i straha.

Dakle, da rezimiramo: Na trgu će gostovati Kasper i drugovi, sutradan će genijalci* da služe rasol i kuvanu rakiju za dž, praveći konkurenciju privatnim kafedžijama i imitirajući Ulicu otvorenog srca u BGD-u i nova godina će proći tiho i neprimetno, kao i prilika da ljudi povećaju svoj promet, a u uz njega i zaradu. Tada bi bilo i više para za budžet genijalaca*. Ali, koga je to briga?

* KASPER- lik iz crtanog filma. Ko nije gledao, neka pita klince ko je Kasper

* Genijalci – lokalna samouprava sokobanjska+ OTKS

U naredna dva dana zbog izmeštanja bazne stanice neće biti kablovske. Da li slučajno ili namerno, baš se poklopilo da ćemo bez kablovske ostati u vreme mini raspusta koji traje upravo toliko, dva dana. S obzirom da je za ocekivati da ce se u narednih dva dana neko prevariti i doći u Sokobanju kao gost, biće neprijatno iznenadjen kada u hotelu ili privatnom smeštaju na ekranu TV prijemnika umesto slike odgleda sneg. Postavlja se pitanje, da li je neko u KDS-u zaboravio da smo mi turističko mesto i da nam je gost na prvom mestu i da je potrebno mu pružiti što više, ili će stanodavci i hotelijeri morati da se izvinjavaju gostima. Mada, sa druge strane, možda je to i dobro. Više će se šetati, trošiti novac i tako povećati ukupan turistički promet u ovoj godini. Šalu na stranu, ukoliko to nije bilo neophodno, ove radove je trebalo pomeriti za narednu nedelju, jer ako smo do sada trpeli ovakvu uslugu od strane KDS-a, možemo sačekati još neki dan.

Već duže vreme jedna od glavnih tema u Sokobanji je vodosnabdevanje. Koliko je vode potrebno Sokobanji, pogotovo kada je turistička sezona, i da li izvori u okolini mogu napuniti vodovodnu mrežu, pitanja su na koja je zaista teško dati odgovor, pogotovo ukoliko niste stručnjak. Ali, ne treba biti posebno stručan, pa se zamisliti nad najavom iz komunalnog da će očitavati vodomere kako bi utvrdili da li je količina prozvedene vode jednaka količini vode koju građani potroše. E, sad sve to ne bi bilo ništa čudno da nema jedne male začkoljice koju niko iz komunalnog ne pominje. A, to je u kakvom je stanju vodovodna mreža. Da li se možda voda ne gubi negde na putu od izvorišta i rezevoara i fabrike vode do krajnjih potrošača. Opšte poznata činjenica je da se najviše vode gubi upravo u centru grada, ako me sećanje dobro služi, 2001. godine je taj gubitak iznosio oko 40%. Pravo svih nas je da imamo pravu informaciju kakvu vodu pijemo, ali i da znamo koliko se vode gubi u vodovodnoj mreži i to iz više razloga. Prvo i najvažnije je da komunalno sada ne prebaci troškove na račun građana, jer zašto bi građani plaćali nečiji nerad i nesposobnost, a drugi, ne manje važan razlog, je da li kvalitet vode zadovoljava sve standarde. Takođe, jedno od pitaanja za nadležne iz komunalnog moglo bi da bude da li vodomeri mere samo protok vode ili i protok vazduha. Naime, sigurno je većina građana bila u situaciji da više puta tokom leta ostane bez vode. E, sad pitanje je da li dok voda dođe do vodomera vazduh pod pritiskom okreće brojač. Sve u svemu, očekujem da nadležni iz komunalnog daju odgovore svima nama, a pre svega da počnu sa sređivanjem vodovodne mreže kako bi u 21. veku imali normalno vodosnabdevanje.