PREDSEDNICI OPŠTINE ILI SREZA SOKOBANJE OD 1833

1833. Jovan Bošković        kapetan
1834.
1835.
1836. Miloje Jovanović        kapetan
1838. Petar Radojković        major
1839. Jovan Bošković        polu-kapetan
1842. Sima Đorđević        privremeni načelnik
1849. Sima Đorđević        štabski kapetan
1852. Živko Dobričević        
1854. Riznić            kapetan
1855. K.Dobrin            podporučnik
1860. T. Tasić            štabski kapetan
1863. Ž.Matić        
1863. Blagoje P. Ćirić
1866. J.M. Purić        vrši dužnost načelnika
1867. Đ. Tasić
1868. Đ. gaić
1868. Đ.L. Ganić
1869. Đ. Gaić
1870. S. Lilić            kapetan
1871. Mileta Didić    
1876. A. Pop            zamenik u odsustvu načelnika
1877. A. Veličković
1878. M. Ivanović
1880. Nik. R. Prelić        kapetan v.d. komandanta sreza
1885. Laz. Protić
1890. S.M. Lazarević
1895. Blagoje G. Stojković
1897. Mil. P. Pašćević
1899. Mil. M. Mitrović
1900. Blagoje Kulić
1908. Panta Tomić        nadzornik banje
1910. Dušan Jeremić
         Mihailo Stojančević
            Nikola Milenović
            Mihailo Stojančević
1944. Velimir Pejović        trgovac, pred.NOO Sokobanja
                (15.08.)
1944. Lazar Panić        opančar (novembar)
1944. Blagoje Stojanović    zemljoradnik, skupština
                sreza NOO
1945. Stanislav Jovanović    sodadžija
1949. Brana, Buša Krstić    
         Milutin Veljković
            Ilija Lila Ljubomirović
            Nenad Panić
            Buda Petrović
1961. Branko Pešić
1967. Mihajlo Živanović
1975. Aleksandar Dinić
1982. Slobodan Paunković
1984. Zoran Jovanović
1988. Slobodan Tošić
1989. Dragoje Luković
1991. Mihailo Stojanović
1992. Branislav Marković
1997. Mihailo Stojanović
2000. Vojislav Janković
2001. Mihailo Stojanović
2004. Milišća Dinić
2008. Dimitrije Lukić

Sokobanja je oslobođena od Turaka 3. maja 1833. godine, a knez Miloš je 4. maja obišao Banju. Uspostavljena je vlast. Za starešinu je izabran kapetan Jovan Bošković (32), i pisari Paun Milojković i Marko Popović.
Međutim, u Davidovićevom zborniku za 1834. godinu, strana XVIII, navodi se da su kao državni službenici u banjskoj nahiji, u državnoj službi, bila 16 lica i dr (ećim) Đorđe Novaković u Banji, koji je mesečno primao 200 groša.
Vladimir Sojančević u knjizi Srbija 1808-1838, strana 63: "Krajem 1838. godine na celoj teritoriji istočne Srbije izgleda da je bio samo jedan lekar Đorđe Novaković u Sokobanji."
Tako je prvi predsednik Opštine bio Jovan Bošković. U vreme izgradnje špitalja, stacionara 1837. bio je Miloje Jovanović. Do podataka je bilo teško doći, naročito za vreme ratova.
Izbor predsednika opštine, sreza ili okruga zavisio je od lojalnosti prema dinastiji ili stranci. Navešćemo takav primer: Sima Đorđević, načelnik sreza banjskog, pao je u nemilost jer je "23. julija 1848. godine kod direktora Karantina radujevačkog g. Mateje Hristića, kad je ovaj letos u Banji bio govorio o skupštini i knezu." Isto je govorio i 1. avgusta u Banji Petru Vuličeviću, pred amamom, na klupi pod vrbom, o Miloševom povratku. G. Đorđević je zbog toga smenjen.
Izdvajamo još dva podatka: da je za predsednika opštine tri puta biran Mihailo Stojanović (1991, 1997. i 2001) i dva puta Mihajlo Stojančević, Mika ćurčija (pre i posle I svetskog rata), kao i da su za poslednjih 60 godina dva puta birani za predsednika opštine otac i sin (Lazar i Nenad Panić, i Aleksandar i Miliša Dinić).